Парада поноса у Истанбулу

Парада поноса 29. маја 2012. у Улици Истиклал, Истанбул
Парада поноса 2013. на Тргу Таксим у Истанбулу
Парада поноса 2013. у Улици Истиклал, Истанбул
Парада поноса у Истанбулу 2013.

Парада поноса у Истанбулу (тур. İstanbul Onur Yürüyüşü) јест поворка поноса и ЛГБТ демонстрација која се одржава сваке године у Истанбулу, највећем граду Турске. Догађај је први пут приређен 2003, а одржава се сваке године последње недеље јуна или прве недеље јула поводом обележавања недеље поноса у Истанбулу. На првој паради је учествовало отприлике 30 људи. Број се сваке године знатно повећавао достигавши приближно 5.000 људи 2010. године. Окупљање у 2011. привукло је више од 10.000 људи, па је Парада поноса у Истанбулу постала највећа поворка те врсте у муслиманском свету.[1][2][3][4] Парада поноса 2012, одржана 1. јула, привукла је између 10.000 и 30.000 људи.[5][6]

Учесници се окупљају на Тргу Таксим пре него што почну марширати целом дужином Улице Истиклал. То је широки пешачки булевар и један од најзначајнијих јавних простора у Истанбулу и место за обележавање празника и регионалних фестивала.

Парада поноса 30. јуна 2013. привукла је готово 100.000 људи.[7] Демонстрантима су се придружили и демонстранти против рушења парка Гези, чиме је Парада поноса у Истанбулу 2013. била највећа таква парада одржана у Турској.[8] Парада 2014. привукла је више од 100.000 људи.[9] Европска унија је похвалила Турску што је парада протекла без сметњи.[10] У недељу, 29. јуна 2015. Reuters је известио да је турска полиција употребила водене топове ради растеривања учесника параде.[11]

Године 2016. локална самоуправа је забранила одржавање параде „ради безбедности [наших] грађана, пре свега учесника, и ради јавног реда”.[12] Осим тога, ЛГБТ организацијама није допуштено да дају изјаву за штампу. Валија Истанбула је поновио да окупљање ЛГБТ особа неће бити дозвољено. „У оквиру закона бр. 5442, овај захтев није одобрен због терористичких напада који су се догодили у нашој земљи и на том подручју; јер се провокативни чинови и догађаји могу догодити кад се узме у обзир осетљивост која се појавила у друштву; те зато што може изазвати нарушавање јавног реда, мира, безбедности и благостања људи, међу којима су и учесници догађаја.”[13]

Године 2017. Канцеларија валије Истанбула поново је забранила параду поноса наводећи забринутост за безбедност и јавни ред.[14]

Иако је 2018, четврте године заредом, Канцеларија валије Истанбула поново забранила параду наводећи забринутост за безбедност и јавни ред, забрани је пркосило отприлике 1.000 људи. Учесници су дочекани сузавацем и гуменим мецима, а ухапшено је 11 људи.[15][16]

Године 2019. Канцеларија валије Истанбула поново је забранила параду поноса наводећи забринутост за безбедност и јавни ред.[17] Потом је опозициони посланик из Велике народне скупштине Сезгин Танрикулу из Републиканске народне странке упитао потпредседника Турске Фуата Октаја зашто је заменик валије забранио параду. Упитао је и колико је ЛГБТ особа убијено у последњих 17 година, током раздобља владавине странке Странке правде и развоја градом, и изнео забринутост због дискриминације према ЛГБТ заједници.[18][19] Дана 29. јуна стотине људи је пркосило забрани. Полиција их је дочекала сузавцем, штитовима, бибер гасом и пластичним мецима.[20][21]

Парада је поново забрањена 2021. године, а људи који су се успротивили забрани дочекани су сузавцем, гуменим мецима и штитовима. Било је истакнуто полицијско насиље, нарочито према транс женама. Ухапшено је више од 20 људи.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tahaoğlu, Çicek (27. 6. 2011). „19. LGBTT Onur Haftası, Onur Yürüyüşü ile Sona Erdi”. KAOS GL. Архивирано из оригинала 1. 7. 2011. г. Приступљено 29. 6. 2011. 
  2. ^ „Stonewall'dan Bugüne”. KAOS GL. 24. 6. 2011. Архивирано из оригинала 1. 7. 2011. г. Приступљено 29. 6. 2011. 
  3. ^ „Homosexuals demand rights at Istanbul's Gay Pride March”. Hürriyet Daily News. 27. 6. 2011. Приступљено 29. 6. 2011. 
  4. ^ „İstiklal Caddesi 10 bin renk! - Genel”. ntvmsnbc.com. 1970-01-01. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 2012-09-26. 
  5. ^ „EUROPRIDE BID FOR 2015, ISTANBUL”. Facebook. 2012-07-04. Приступљено 2012-09-26. 
  6. ^ „Gay Pride İstanbul – 01.07.2012”. YouTube. 2012-07-01. Приступљено 2012-09-26. 
  7. ^ „Gay Pride in Istanbul groot succes – TV | Altijd op de hoogte van het laatste nieuws met Telegraaf.nl [tv]”. Telegraaf.nl. Архивирано из оригинала 28. 07. 2017. г. Приступљено 2013-11-02. 
  8. ^ „Taksim'deki Onur Yürüyüşü'ne BBC yorumu: Bugüne kadar... - Milliyet Haber”. Dunya.milliyet.com.tr. Архивирано из оригинала 2013-11-04. г. Приступљено 2013-11-02. 
  9. ^ „100.000 KİŞİ! DİLE KOLAY!”. POPKEDİ. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2014-10-25. 
  10. ^ „Turkey 2013” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2013-11-15. г. Приступљено 2013-12-05. 
  11. ^ „Turkish police use water cannon to disperse gay pride parade – by Mehmet, Caliskan and Yesmin Dikmen”. in.reuters.com. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 2015-06-28. 
  12. ^ „T.C. İstanbul Valiliği | BASIN DUYURUSU”. Архивирано из оригинала 2018-12-14. г. Приступљено 2016-08-11. 
  13. ^ Portalı, Kaos GL-LGBTİ+ Haber. „Sayfa Bulunamadı”. Kaos GL – LGBTİ+ Haber Portalı. 
  14. ^ „Governor’s Office bans LGBT Pride March in Istanbul”. hurriyet. 
  15. ^ „Eleven arrested at Istanbul Pride as march goes ahead despite official ban”. The Independent. 2. 7. 2018. 
  16. ^ Sheena McKenzie. „Istanbul pride: Hundreds of LGBTI+ campaigners defy ban”. CNN. 
  17. ^ „Authorities block Pride March in second Istanbul location”. Ahval. Архивирано из оригинала 12. 09. 2021. г. Приступљено 12. 09. 2021. 
  18. ^ „CHP MP SEZGİN TANRIKULU: ‘On What Grounds is Pride Parade not Permitted?’”. Bianet – Bagimsiz Iletisim Agi. 
  19. ^ „Turkish opposition deputy questions gov’t over banning pride marches”. 25. 6. 2019. 
  20. ^ „17TH İSTANBUL LGBTI+ PRIDE PARADE: Police Attack with Shields, Pepper Gas After Pride Parade Statement Read”. Bianet – Bagimsiz Iletisim Agi. 
  21. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Istanbul police use tear gas to disperse gay pride march | DW | 30.06.2019” — преко www.dw.com. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]