Перо Јањић
| Перо Јањић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 27. септембар 1944. | ||
| Место рођења | Бања Лука, НДХ | ||
| Висина | 1.94м | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1957–1962 | РК Борац Бања Лука | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| Године | Репрезентација | Наст | (Гол) |
| 1976 1976–1980 1988–1990 |
Југославија Швајцарска Југославија | ||
| Тренерска каријера | |||
| 1970–1972 1972–1976 1980–1981 1982–1983 1985–1987 1988–1990 1990–1992 1994–1996 2000–2001 |
РК Борац Бања Лука U-21 РК Борац Бања Лука РК Борац Бања Лука Füchse Берлин Al Ain РК Борац Бања Лука РК Медвешчак Загреб TSG A-H Bielefeld РК Медвешчак Загреб | ||
Перо Јањић (Бања Лука, 27. септембар 1944) је бивши југословенски и хрватски рукометни тренер. Био је тренер репрезентације Југославије на Олимпијским играма у Монтреалу.
Биографија
[уреди | уреди извор]Каријеру рукометаша започео је у омладинском тиму РК Борац из Бања Луке. Упоредо са играчком каријером завршио је Факултет за физичку културу у Сарајеву[1] и радио као професор у бањалучкој Гимназији. Прилику да води први тим РК Борца добио је са 28 година. Био је тренер Рукометног клуба "Борац", Бања Лука (1971-1976 и 1980-1981), са којим је био петоструки првак СФРЈ (1973, 1974, 1975, 1976, 1981) и четвороструки освајач Купа СФРЈ (1972, 1973, 1974, 1975). Са истом екипом био је вицешампион Европе у сезони 1974/75. и првак Европе у наредној сезони (1976).[2][3][4] Био је тренер репрезентације СФРЈ, која је заузела пето мјесто на Олимпијским играма у Монтреалу (1976). Пласман за финале пропуштен је за само један гол у финалној утакмици групе.[5] Од 1977. био је селектор швајцарске репрезентације, са којом је освојио друго мјесто на Б Свјетском првенству у Шпанији и изборио пласман на Олимпијске игре у Москви (1980).[1] Када је преузео репрезентацију Швајцарске она се у то вријеме борила на Ц Свјетском првенству. Под његовим вођством екипа је прешла у Б лигу. Јањић се, из приватних разлога, морао вратити у Југославију тако да није добио прилику да води Швајцарску на Олимпијским играма. Тренер Борца поновоп постаје 1980. године који се у то вријеме налазио на дну табеле. Прави потпуни преокрет и одводи екипу до титуле првака СФРЈ. Касније у Каријери је водио клубове у Западној Њемачкој, УАЕ и Хрватској.[6][7] Селектор Југославије поново постаје 1990. године и на Свјетском првенству у рукомету заузима четврто мјесто. Био је то посљедњи велики турнир прије распада Југославије. Деведесетих година радио је као тренер њемачког прволигашког клуба "Арминија Билефелд" из Билефелда.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Pero Janjic - Munzinger Biographie”. www.munzinger.de. Приступљено 2020-09-19.
- ^ а б Енциклопедија Републике Српске. 4, З-Ј. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2022. стр. 430. ISBN 978-99976-42-59-2.
- ^ „O Klubu | RK Borac m:tel”. rkborac.rs.ba (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 2020-09-22.
- ^ „Rukometaši banjalučkog Borca prije 38 godina su bili na krovu Evrope”. Klix.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-09-19.
- ^ „Handball at the 1976 Montréal Summer Games: Men's Handball | Olympics at Sports-Reference.com”. 2020-04-17. Архивирано из оригинала 2020-04-17. г. Приступљено 2020-09-19.
- ^ „Offizielle Webseite der TSG A-H Bielefeld”. TSG A-H Bielefeld. Приступљено 2020-09-22.
- ^ „Povijest kluba – Rukometni klub Medveščak” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 2020-09-22.
|
