Поздрав са три прста

Поздрав са три прста на протесту „Косово је Србија” у Београду 2008. године

Поздрав са три прста, познат и као Српски поздрав, поздрав је који је изворно исказивао Свету Тројицу, данас се сматра за српски национални поздрав једном руком са спојеним (или раширеним) палцем, кажипрстом и средњим прстом.

Поријекло

[уреди | уреди извор]

Православна симболика

[уреди | уреди извор]

У српској и православној традицији, број три је изузетно важан. Православци се крсте са три прста, при чему три прста симболизују Тројство. Срби су кроз историју током заклетве користили три прста (скупљена) заједно са повицима „Свете ми Тројице” или „За крста часни и слободу златну” током формалних и вјерских догађаја.[1] Поздрав се често изводио са обје руке, уздигнуте изнад главе.[1] Српски сељаци су завршавали заклетву подизањем три прста на лице, а лице је било „фокус части” у балканским културама.[2] Српска пословица каже „Нема крста без три прста”.[3] Карађорђе Петровић је изабран за вођу српских устаника након што су сви подигли „три прста у ваздух” и заклели се на вијерност.[4]

„Таковски устанак” (1888), дјело српског сликара Паје Јовановића

Три прста су сматрана симболом српства у 19. вијеку. Његош наводи „не остаде крста од три прста” када говори о исламизацији Срба, средишњој теми Горског вијенца.[5] Слика Паје Јовановића, „Таковски устанак” (1888), приказује Милоша Обреновића како држи крсташ-барјак и поздравља са три прста. Срби католици у Дубровнику, који су подржавали идеју о Србима са три вјере (православна, католичка и исламска), критикују пансрбисте који су према њима само „заиста вјеровали оним Србима, који су се крстили са три прста”.[6] Према краткој причи објављеној 1901. године говори о сусрету српског деспота са Силађијем, који је имао деспотова три прста која су одсјекли фрањевци након расправе о правилном начину кршћења.[7] Српски епископ Николај Велимировић позвао је на српски поздрав у коме је три прста требало подићи уз поздрав „Тако нам Бог помогао!”.[8] Године 1937. године, Велимировић је започео проповјед противећи се католичкој подршци раздвајању државе и вјере у Југославији са „Подигните три прста православни Срби!”.[9]

Током Другог свјетског рата, Католичка црква у Независној Држави Хрватској тражила је да се Срби више не крсте са три прста.[10] Једна усташка пјесма је носила назив „Неста крста са три прста”.[11]

Савремени облик

[уреди | уреди извор]

Прва популаризована употреба поздрава са три прста (одвојена) била је 1988. године, када су га Срби из Срема, Баната и Космета, користили за супротстављање Албанцима, Хрватима и Словенцима који су користили знак побједе, током Антибирократске револуције. Историчар Драган Петровић наглашава да Вук Драшковић није био „аутор” поздрава, него да велике заслуге припадају Мирку Јовићу и Јовану Рашковићу.[1] Вук Драшковић, предсједник Српског покрета обнове, у интервјуу 2007. године је рекао да је поздрав први пут употребио 1990. године на оснивачком састанку странке, инспирисан сликом Паје Јовановића.[12] Током Мартовских демонстрација у Београду 1991. године, Драшковићеве присталице су масовно користиле поздрав са три прста, представљају три захтијева које је СПО ставио пред владу.[13][14]

Коришћење

[уреди | уреди извор]
Кошаркаш Александар Павловић поздравља се са три прста.

Током Југословенских ратова, поздрав је широко употребљаван као српски симбол. Српски војници су користили поздрав са три прста као знак побједе.[15][16]

Према политикологу Анамарији Даткек Зегест, значај поздрава је вишестран: иако су га користили националисти, не може се монополизовати као такав; кориштен је без агресивних националистичких конотација, нпр. на спортским догађајима, Милошевићева опозиција, Борис Тадић на Љетним олимпијским играма 2008. године итд.[17]

Поздрав често користе спортисти и навијачи током прославе побједе. Након освајања Европског првенства у кошарци 1995. године, цијела тадашња репрезентација Југославије подигла је три прста. Александар Ђорђевић је, подижући три прста, изјавио: „Нећемо да провоцирамо. Само — то је Србија, то смо ми, то сам ја — ништа више. То је мој понос”.[18] Српски тенисер Новак Ђоковић је показивао три прста након добијања меча.[19]

Поздрав користе чланови и присталице скоро свих српских политичких партија на својим скуповима током предизборне кампање. Може се видјети на свим врстама уличких демонстрација и прослава.

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Хрвати, Бошњаци и Албанци, који су се борили против Срба, сматрају поздрав са три прста провокацијом.[20] Српски дневни лист „Политика” у чланку из 1998. године говори о „вишегодишњој демонизацији” поздрава, „који је већ ушао у каталог планетарних геста”, заједно са стиснутом шаком, испруженим дланом и знаком побједе.[21]

Југословенски ратови

[уреди | уреди извор]

Када су руске мировне трупе 1994. године ушле у Сарајево, поздрављали су српске снаге са три прста[22] и због тога су били означени као просрпски настројени; Унпрофор је са три прста поздрављао Србе, а са два прста Бошњаке, показујући непристрасност на тај начин.[23] Било је случајева када су несрпски заточеници били присиљени да користе поздрав.[24] Током Рата у Хрватској, било је случајева у коме су масакрираним српским цивилима била одсјечена три прста десне руке.[25][26] Крајишкој Српкињи коју је интервјуисао ратни дописник Миша Глени недостајала су три прста.[27] Током Рата на Косову и Метохији, Албанци су напали српске избјеглице у НАТО конвоју када су показали три поздрав.[28]

Коришћење у Хрватској

[уреди | уреди извор]

Раде Лесковац, предсједник Партије подунавских Срба, изазвао је контроверзу 2007. године када су око Вуковара постављени његови предизборни постери на којима показује три прста.[29] Умјетнички мурал који је 2015. године насликан на зиду школе у Умагу, уклоњен је због сличности са српским поздравом.[30] Странци се упозоравају да не користе поздрав у Хрватској.[31][32]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Palić, A. (7. 12. 2013). „Prkos raširio tri prsta”. Novosti. 
  2. ^ Stoianovich, Traian (1994). Balkan Worlds. M.E. Sharpe. стр. 48. ISBN 978-0-7656-3851-9. 
  3. ^ Ćorović, Vladimir (1921). Pokreti i dela. Izdavačka knjižarnica Gece Kona. стр. 9. 
  4. ^ M. Đ Milićević (1876). Knez̆evina Srbija. 1. Sloboda. стр. 251. 
  5. ^ Лазо М Костић (2000). Његош и српство. Српска радикална странка. стр. 250. ISBN 978-86-7402-035-7. 
  6. ^ Izviesca brzopisna i analiticna … zasjedanja zemaljskoga sabora dalmatinskoga od dneva … do … 18 … , u koji dan zasjedanje bi odgodjeno. (Stenograph. und analyt. Mitteilungen der … Session der dalmatischen Landesversammlung.)- U Zadru, Narodnogo Lista 1870-(serbocroat. et ital.). Narodnogo Lista. 1899. стр. 604. 
  7. ^ Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. 7. 1901. стр. 103. 
  8. ^ Радић, Радмила (2006). Живот у временима: Гаврило Дожић 1881-1950. Институт за новију историју Србије. стр. 178. ISBN 978-86-7005-047-1. „Тако нам Бог помогао!” 
  9. ^ Perica, Vjekoslav (2002). Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States. Oxford University Press. стр. 18. ISBN 978-0-19-517429-8. 
  10. ^ Cvitković, Ivan (1986). Ko je bio Alojzije Stepinac. Izdavačka djelatnost. стр. 113. 
  11. ^ Tomasevich, Jozo (2001). War and Revolution in Yugoslavia: 1941 - 1945. Stanford University Press. стр. 353. ISBN 978-0-8047-7924-1. 
  12. ^ „Tri prsta za pobedu”. Večernje novosti. 17. 11. 2007. [мртва веза]
  13. ^ „Tri Srbije?”. B92 Editorial. 10. 10. 2002. 
  14. ^ „3 PRSTA”. Kurir. 11. 11. 2006. Архивирано из оригинала 05. 10. 2011. г. Приступљено 25. 07. 2017. „Lepo ste se toga setili! Podignuta tri prsta jesu simbol koji je u masovnu upotrebu uveo Vuk Drašković na mitingu u Beogradu 13. marta 1991. godine. Tada je SPO imala tri zahteva, a jedan od njih je bio da se puste svi pohapšeni 9. marta. To je bio naš simbol borbe za promene, a iako je trebalo dosta vremena da se taj simbol prihvati, očigledno je da je uspelo. I kada ga danas koriste radikali, nemam ništa protiv – kaže Srećković.” 
  15. ^ Danas. 494–504. 1991. стр. 37. 
  16. ^ Grgurovac, Martin (1992). Vinkovački ratni dnevnik: dnevnički zapisi od 30.IV.1991. do 16.V.1992. Slavonska nadlada "Privlačica". стр. 131. 
  17. ^ Anamaria Dutceac Segesten (16. 9. 2011). Myth, Identity, and Conflict: A Comparative Analysis of Romanian and Serbian Textbooks. Lexington Books. стр. 145. ISBN 978-0-7391-4867-9. 
  18. ^ „Prisoners of War”. Sports Illustrated. 1996. Архивирано из оригинала 17. 7. 2007. г. 
  19. ^ „Adnan iz Tuzle: Novače, u tvoju čast ću uvek podići tri prsta!” (22. 5. 2014). www.novosti.rs. Приступљено 25. 7. 2017. 
  20. ^ Hughson, John; Skillen, Fiona (14. 10. 2015). Football in Southeastern Europe: From Ethnic Homogenization to Reconciliation. Routledge. стр. 47, 90. ISBN 978-1-317-74929-5. 
  21. ^ NIN. Nedeljne informativne novine. 2454–2465. Politika. 1998. стр. 41. „Ријеч је о вишегодишњој демонизацији „поздрава с три прста", који је већ ушао у каталог планетарних геста, заједно са стиснутом шаком, испруженим дланом, и прстима у положају за слово В, а првим се означава „љевичарски" …” 
  22. ^ „A Three-Finger Salute”. The Christian Science Monitor. 2. 2. 1994. 
  23. ^ United States. Congress. House. Committee on National Security (1. 1. 1997). United States Policy Toward the Former Yugoslavia: Hearings Jeld June 7, 1995, July 11, 1995, October 17, 18, 1995, November 2, 8, 15, 30, 1995, December 6, 1995 and September 25, 1995. U.S. Government Printing Office. стр. 149. ISBN 978-0-16-054094-3. 
  24. ^ Michigan Law Review. 96. University of Michigan, Department of Law. 1998. стр. 2049. 
  25. ^ Нишић, Станко (2004). Од Југославије до Србије. Књига-комерц. стр. 162. „одсечена три прста десне руке” 
  26. ^ Grujić, Petar V. (18. 9. 2014). KOSOVO KNOT. Dorrance Publishing. стр. 133. ISBN 978-1-4809-9845-2. 
  27. ^ Gilbert, Martin (1997). A History of the Twentieth Century: 1952-1999. HarperCollins. стр. 794. ISBN 978-0-688-10066-7. 
  28. ^ Rezun, Miron (2001). Europe's Nightmare: The Struggle for Kosovo. Greenwood Publishing Group. стр. 81. ISBN 978-0-275-97072-7. 
  29. ^ „Nepoželjna "tri prsta" u hrvatskoj izbornoj kampanji”. RTS. 16. 11. 2007. 
  30. ^ „Zbog tri prsta sa škole uklonjen mural ekološke tematike”. Tportal. 27. 6. 2015. 
  31. ^ „How NOT to behave in 15 countries around the world”. Business Insider UK. 7. 5. 2015. [мртва веза]
  32. ^ „Cultural Information - Croatia”. Centre for Intercultural Learning. 15. 10. 2009. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 26. 07. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]