Понтијско ковиље | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Биномно име | |
Stipa tirsa Klokov
| |
Синоними | |
|
Понтијско[2] или усколисно ковиље (лат. Stipa tirsa) је евроазијска врста трава (Poaceae). Настањује суве пашњаке и камењаре степског и субмедитеранског карактера у већини Европских земаља, осим Скандинавије, те даље прати Евроазијску зону степе: на Балкану, југу Русије, Криму, у Кавказу, Арменији, Курдистану, Малој Азији.
У Европи овог ковиља има у следећим земљама: Француска, Немачка, Аустрија, Чешка, Словачка, Мађарска, Србија, Румунија, Бугарска, Италија, Албанија, Молдавија, Украјина и Турска, али нигде није честа.
Понтијско ковиље је вишегодишња густо бусенаста биљка висока 40-100 cm. Стабљика је усправна, незнатно виша од бусена листова, гола. Листови су кончасто узани, упадљиво танани (0,5 mm), на лицу жљебасти и прилегло длакави. Лисни рукавац је дужи од интернодија. Листови су дужи од цветајућег стабла, али полегајући. Лиске и суве и за кишног времена остају потпуно увијене. Лигула је кратка (0,5-1 mm), одсечена. Цваст 5-10 cm дуга, збијена и уска, с малим бројем класића. Плеве скоро једнаке, дуге 15-20 mm, извучене у дугу ос – осје дуго 25-40 cm, два пута је коленасто повијено, при основи голо а на крају густо покривено длачицама дугим 5 mm (старењем постаје скоро перасто).
Цвета у јулу–августу.
Понтијско ковиље расте на термофилним ливадама и сувим, каменитим падинама на кречњачкој и серпентинској подлози са плитким земљиштем.[3] Врло је ретко.
У Србији је познато са малобројних налазишта, и то Ртањ, Сува планина, Брестовачка бања,[2], Копаоник и околина Краљева.[3]
Биљка је флорни елемент евроазијско-понтијског континенталног порекла.
Понтијско ковиље – због реткости – је незнатно као крмна биљка, стока га једе само у рано пролеће, пре класања.
Иако ретка, у Србији ова биљка није заштићена законом.
Врсте рода Stipa – ковиље | |
---|---|
· S. aristella · S. balcanica · S. borysthenica · S. bromoides · S. capillata · S. dasyphylla · S. eriocaulis · S. lessingiana · S. pennata · S. pulcherrima · S. tirsa · |