Предраг Милетић

Предраг Милетић
Предраг Милетић
Лични подаци
Пуно имеПредраг Милетић
Друга именаПеђа
Датум рођења(1952-09-27)27. септембар 1952. (72 год.)
Место рођењаНиш, ФНРЈ
ДржављанствоСрбија
Занимањеглумац
Породица
СупружникГордана Милетић
ДецаВук Милетић
Тадија Милетић
Рад
Активни период1977 - данас
Веза до IMDb-а

Предраг Милетић (Ниш, 26. септембар 1952) српски је глумац. Милетић је дугогодишњи глумац Народног позоришта у Београду, селектор Фестивала монодраме и пантомиме, у досадашњој каријери одиграо је више од 110 улога у позоришту, на телевизији и филму.[1]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Предраг Милетић је рођен у Нишу, у СФР Југославији. Његова мајка, Ружица Милетић (девојачко Илић) је била домаћица, а отац је био знаменити поручник Владимир Милетић (1919—2010), југословенски обавештајни официр, добитник бројних одликовања, укључујући и два ордена за храброст. Улица у Сићеву у којој је живео Владимир Милетић носи његово име.[2] Предраг има једну сестру, Славицу. Као дете, Предраг је живео у Нишу са својом породицом, и преселио се у Београд да студира на Факултету драмских уметности. Ожењен је супругом Горданом и има два сина који се такође баве театром, Вука, продуцента и менаџера у култури и уметности, и Тадију, драматурга и редитеља.[3]

Школовање

[уреди | уреди извор]

Након завршетка средње школе уписао је драмски студио при Народном позоришту у Нишу. Након завршетка студија, наставио је професионално усавршавање и годину дана је провео у професионалном ангажману нишког Народног позоришта. Завршио је Факултет драмских уметности у Београду, у класи професора Огњенке Милићевић, са асистентом Владимиром Јевтовићем.[4] Стручно се усавршавао на семинарима Олге Сковран и Еве Рут-Ронен са Краљевске Академије драмских уметности у Лондону, као и код познатих оперских певача Николе Митића и Станоја Јанковића.[5]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Стално запослен у Народном позоришту у Београду од 1985. године. Прву главну улогу у театру остварио је у представи „Ла мама“, улога Антониа, у Позоришту на Теразијама у Београду. Играо је у преко седамдесет домаћих и страних серија и филмова и једини је глумац Народног позоришта који је био истовремено ангажован и у сектору опере и сектор драме.[6] Аутор је књиге Бициклом до Хиландара, у којој описује свој пут из Београда до манастира Хиландар на Светој гори, у друштву свог кума, познатог српског соло певача, Оливера Њега. Од 2014. године је председник управног одбора позоришта лутака "Пинокио",[7] а од 2015. до 2018. године је био председник програмског савета а од 2019. године је изабран за селектора међународног Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну.[8] Активно игра у представама свог матичног Народног позоришта ("Велика драма", "Године врана", "Деца", "Госпођа министарка", у Позоришту на Теразијама ("Цигани лете у небо"), Опери и театру Мадленианум ("Весела удовица") ...[9]

Каријера

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Филмографија Предрага Милетића

Предраг Милетић је играо у више од сто десет позоришних представа, филмова, опера и серија током своје каријере. Неки од знаменитијих дела су представљени у листи.

Филмови

[уреди | уреди извор]

Телевизија


Представе

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (11. 12. 2022). „Глума је обичан живот”. Политика. Политика. Политика. Приступљено 2. 3. 2023. 
  2. ^ „Дирекција за изградњу града Ниша, Билтен 2015 - ..."преко реке Нишаве у селу Сићево, Улица Владимира Милетића."” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2021. г. Приступљено 18. 02. 2016. 
  3. ^ „Апсолутна преданост раду – упознајте Тадију Милетића”. Српски академски круг. 29. 5. 2015. Архивирано из оригинала 01. 10. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015. 
  4. ^ Предраг Милетић, оставили су трага
  5. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (11. 12. 2022). „Глума је обичан живот”. Политика. Политика. Политика. Приступљено 2. 3. 2023. 
  6. ^ „Биографија Предрага Милетића на сајту Народног позоришта”. Архивирано из оригинала 11. 07. 2015. г. Приступљено 05. 04. 2012. 
  7. ^ ОБЕЛЕЖЕНА ЗАВЕТНА СЛАВА ПОЗОРИШТА ЛУТАКА ”ПИНОКИО”
  8. ^ „О фестивалу, Фестивал монодраме и пантомиме”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2015. г. Приступљено 10. 07. 2015. 
  9. ^ „Године врана”. Народно позориште. Приступљено 24. 11. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]