Прогореоци

Прогореоци
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2022.733
Географске карактеристике
Координате44° 20′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.333333° С; 20.45° И / 44.333333; 20.45
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина233 m
Прогореоци на карти Србије
Прогореоци
Прогореоци
Прогореоци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Прогореоци су насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 733 становника (према попису из 2011. било је 881 становника).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Прогореоци се налази југоисточно од места Лазаревца. Прогореоци Су старије насеље. Помињу се за време аустријске владавине (1718-39. г.) под именом Prkurilaz. У првим десетинама 19. века припадали Катићевој Кнежини и имали су 1818. г. 12, а 1822. г. 18 кућа. По попису из 1921. г. село је имало 120 кућа са 830 становника.
Главније су породице: Арсенијевићи, Станојевићи. који су дошли из пиротског округа, Поповићи, Гавриловићи и Јошићи. Из Прогорелаца је био познати из Устанка бајракар Никола Ниџовић.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Прогореоци живи 815 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,4 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 329 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 627
1953. 1.091
1961. 1.230
1971. 1.182
1981. 1.110
1991. 1.124 1.117
2002. 1.015 1.027
2011. 881
2022. 733
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.003 98,81%
Мађари
  
 2 0,19%
Румуни
  
 1 0,09%
Бугари
  
 1 0,09%
непознато
  
 5 0,49%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 0
80+ 3
  
  
 13
75—79 13
  
  
 16
70—74 26
  
  
 49
65—69 39
  
  
 34
60—64 28
  
  
 35
55—59 27
  
  
 20
50—54 37
  
  
 40
45—49 43
  
  
 35
40—44 45
  
  
 45
35—39 28
  
  
 35
30—34 28
  
  
 29
25—29 25
  
  
 26
20—24 29
  
  
 34
15—19 37
  
  
 45
10—14 31
  
  
 25
5—9 25
  
  
 31
0—4 20
  
  
 18
Просек : 40,4 42,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 122 232 301 320 329 341 329
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 69 84 44 65 31 24 11 0 0 1 3,09
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 409 122 254 22 11 0
Женски 456 98 252 91 13 2
УКУПНО 865 220 506 113 24 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 227 17 0 40 113
Женски 124 8 0 6 72
УКУПНО 351 25 0 46 185
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 22 2 2 12
Женски 1 1 13 5 2
УКУПНО 6 23 15 7 14
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 1 4 4
Женски 2 0 1 7 5
УКУПНО 2 1 2 11 9
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 2
Женски 1 0 0 0
УКУПНО 3 0 0 2

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]