Сегедински санџак
| Сегедински санџак Segedin Sancağı | |
|---|---|
| 16. век—1699. | |
 Сегедински санџак у саставу Будимског пашалука 1568. године | |
| Главни град | Сегедин |
| Регија | Средња Европа |
| Земља |  Османско царство |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша покрајина |
| Владавина | |
| • Облик | беговат |
| Историја | |
• Успостављено | 16. век |
• Укинуто | 1699. |
Сегедински санџак је био једна од административних јединица Османског царства. Формиран је у 16. веку и већим делом се налазио на подручју Бачке. У почетку, Сегедински санџак је припадао Будимском пашалуку, али је у 17. веку прикључен Јегарском пашалуку. Управно седиште Сегединског санџака био је град Сегедин.[1][2][3]
Управна подела
[уреди | уреди извор]
Сегедински санџак је био подељен у неколико нахија:
Бегови (управници) санџака
[уреди | уреди извор]- Хасан паша Предојевић (1592) [1][мртва веза]
Види још
[уреди | уреди извор]- Историја Србије у Османском царству
- Мађарска под Османлијском управом
- Историја Војводине
- Историја Бачке
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ивић 1929.
- ^ Зиројевић 1970, стр. 11-26.
- ^ Зиројевић & Ђурђев 1988, стр. 7-79.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Ђурђев, Бранислав; Зиројевић, Олга (1988). „Опширни дефтер Сегединског санџака”. Мешовита грађа (Miscellanea). 17-18: 7—79.
- Зиројевић, Олга (1970). „Управна подела данашње Војводине и Славоније у време Турака”. Зборник за историју. Матица српска. 1: 11—26.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. 1. Нови Сад: Матица српска.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Тричковић, Радмила. „Јунаци дугог рата”. Старина Новак и његово доба. Београд: САНУ. стр. 41—64.
- Hegyi, Klára (2000). „The Ottoman Network of Fortresses in Hungary”. Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. Leden-Boston-Köln: Brill. стр. 163—193.
| |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
.svg){kind=small}
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
