Српски национални идентитет

Српски орао на Згради Патријаршије у Београду

Србија је национална држава Срба, у којој су Срби доминантна етничка група. Срби су такође доминантни и у Републици Српској, конститутивном ентитету Босне и Херцеговине. У 19. вијеку, српски национални идентитет се јавља, са свјешћу о историји и традицији, средњовјековним насљеђем, култуним јединством, упркос животу под различитим империјама. Три елемента, заједно са насљеђем династије Немањић, била су пресудна у стварању идентитета и његовом очувању током стране доминације: Српска православна црква, Косовски завет и српски језик.[1] Идентификација са средњовјековним насљеђем кроз поштовање српских светитеља, заједно са српском епском поезијом, доприњела је развоју одвојене националне свијести од осталих православних балканских народа.[2] Циклуси епских пјесама о Краљевићу Марку, хајдуцима и ускоцима, надахнули су Србе да поврате слободу и своју херојску прошлост.[2] У причама, хајдуци су хероји: играли су улогу српске елите током османске владавине, бранили су Србе од османског угњетавања и припремали за национално ослобођење и доприњели томе током оба српска устанка.[3] Симболика Косовског мита постала је мит покретач, означавајући мучеништво и одбрану српске части и хришћанства од Турака (муслимана).[4] Када је Кнежевина Србија стекла независност од Османског царства, православље је постало кључно у дефинисању националног идентитета, умјесто језика који су дијелили са осталим Јужним Словенима (Хрвати и Муслимани).[5]

Ћирилично писмо је важан симбол српског националног идентитета.[6] Према уставу Републике Србије из 2006. године, српска ћирилица је једино званично писмо у употреби;[7] једно је од званичних писама Црне Горе и Босне и Херцеговине.[8] Двоглави орао и крст са четири оцила су главни хералдички симбол који представља српски национални идентитет кроз вијекове.[9]

Међународно истраживање о самопоштовању изведено је на узорку од 16.998 људи из 53 нације, а објавило га је Америчко удружење психолога 2005. године;[10] упитник укључује ставове о индивидуалној личности, о својој нацији и о осталим нацијама. Истраживање је показало да је Србија међу најсамопоштованијим нацијама, испред Сједињених Америчких Држава (6. мјесто) и Јапана (посљедње мјесто), и већина нација, укључујући и Србе, слаже се са тим.[11] Истраживање је такође показало да је Србија међу 10 најколективистичких нација.[10]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Trbovich, Ana S. (2008). A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration. Oxford University Press, USA. стр. 69. ISBN 978-0-19-533343-5. 
  2. ^ а б Dragnich, Alex N. (1994). Serbia's Historical Heritage. East European Monographs. стр. 29—30. ISBN 978-0-88033-244-6. 
  3. ^ Edited by Norman M. Naimarkand Holly Case; Naimark, Norman M. (2003). Yugoslavia and Its Historians: Understanding the Balkan Wars of the 1990s. Stanford University Press. стр. 25. ISBN 978-0-8047-8029-2. 
  4. ^ Stoianovich, Traian (1994). Balkan Worlds: The First and Last Europe. M.E. Sharpe. стр. 303. ISBN 978-0-7656-3851-9. 
  5. ^ Catherwood, Christopher (2002). Why the Nations Rage: Killing in the Name of God. Rowman & Littlefield. стр. 135. ISBN 978-0-7425-0090-7. 
  6. ^ Entangled Histories of the Balkans: Volume One: National Ideologies and Language Policies. BRILL. 2013. стр. 414. ISBN 978-90-04-25076-5. 
  7. ^ Article 10 of the Constitution of the Republic of Serbia (English version Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2010))
  8. ^ Alexander, Ronelle (2006). Bosnian, Croatian, Serbian, a Grammar: With Sociolinguistic Commentary. Univ of Wisconsin Press. стр. 1—2. ISBN 978-0-299-21193-6. 
  9. ^ Atlagić, Marko (2009). „Određivanje nacionalnih heraldičkih simbola na primjeru Srba i Hrvata [Étude des symboles nationaux héraldiques à l' exemple des Serbes et des Croates]” (PDF). Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, no. 39. стр. 179–188: 180. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 05. 2015. г. Приступљено 11. 03. 2017. 
  10. ^ а б David P. Schmitt; Jüri Allik (2005). „Simultaneous Administration of the Rosenberg Self-Esteem Scale in 53 Nations: Exploring the Universal and Culture-Specific Features of Global Self-Esteem”. Journal of Personality and Social Psychology. American Psychological Association. 89 (4). 
  11. ^ Kurir, Mondo (20. 8. 2012). „Istraživanje:Srbi narod najhrabriji”. B92. 

Литература

[уреди | уреди извор]