Стефан Зановић

Стефан Зановић
Портрет Зановића
Лични подаци
Датум рођења(1751-02-18)18. фебруар 1751.
Место рођењаБудва, Млетачка република
Датум смрти25. мај 1786.(1786-05-25) (35 год.)
Место смртиАмстердам, Холандија

Стефан Зановић (италијански: Stefano Zannowich; 1751 – 1786), познат и као Ханибал, био је српски књижевник и пустолов.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у српском племену Паштровићи.[1] Доста је путовао по Европи и одржавао коресподенцију са неколико истакнутих европских ствараоца свог доба.[2]

Павле Ровински је писао о њему. Зановић је диљем Европе правио многобројне послове великог варалице. Две афере са холандском фирмом Шомел и Јордан у Амстердаму су замало изазвале рат између Венеције и Холандије.

Убио се у затвору (по Ровинском 1796. године).[3]

Дела

[уреди | уреди извор]

Његово најважнији дјело је Турска писма (Lettere turche) први пут објављено у Дрездену 1776. Српска историографија књижевности није заузела став да је у питању роман.

Зановић је стварао под утицајем епохе просвјетитељства.

  • La Didone, scena drammatica. Ottava edizione (1772)[4]
  • Opere Diverse (1773)
  • Pigmalione (1773)[5]
  • Riflessioni filosofiche-morali (1773)
  • Lettere turche (1776)
  • Le Grand Castriotto d' Albanie (Paris 1779)[6]
  • La poésie et la philosophie d'un Turc (1779)
  • L'Horoscope politique de la Pologne, de la Prusse, de l'Angleterre, etc. (1779)[7]
  • L'Anima, poema filosofico (?)
  • Epîtres pathétiques addressées à Frédéric-Guillaume, Prince-royal de Prusse (1780)[8]
  • Correspondence Littéraire Secrète (1786) [9]
  • Histoire de la vie et des aventures de la duchesse de Kingston (1789)[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Glas istine. 3. A. Pajević. 1887. „(25) маја 1786 (пре 100 година) умре у Амстердаму, пресекавши себи жиле, знаменити српски пустолов, Стефан Зановић, рођен 7. (18) Фебр. 1751. у Паштровићима, где му је отац био папучар. Науке је свршио у Падови. Био је ...” 
  2. ^ „MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. www.montenegrina.net. Приступљено 2022-01-28. 
  3. ^ Аполонович Ровински, Павел (2004). Студије о Црној Гори. Подгорица: ЦИД. стр. XVII, XVIII. 
  4. ^ Zannowich, Stefano (10. 11. 1773). „La Didone scena drammatica del conte Stefano de Zannowich accademico ec”. nella stamperia reale. Si ritrova presso M.F. Chanquion — преко Google Books. 
  5. ^ Zannowich, Stefano (10. 11. 1773). „Pigmalione, opera del conte Stefano Zannowich, dalmatino, accademico, &c. &c”. per Bernardino Pomatelli stampatore arcivescovale — преко Google Books. 
  6. ^ „Le grand Castriotto d'Albanie, histoire. [By Stefano Zannowich.]”. 10. 11. 1779 — преко Google Books. 
  7. ^ Albania.), Stefano ZANNOWICH (calling himself Castriotto, Prince of (10. 11. 1779). „L'Horoscope politique de la Pologne, de la Prusse, de l'Angleterre, etc. [A warning of their coming ruin addressed to the Poles by St. Zannowich.]”. A Pastor-Vecchio, aux pieds des Alpes de Montenegro — преко Google Books. 
  8. ^ Zannowich, Stefano (10. 11. 1780). „Epîtres pathétiques, adressées à Frédéric-Guillaume, Prince-royal de Prusse”. Adamson — преко Google Books. 
  9. ^ „Correspondance littéraire secrète: 1786”. 10. 11. 1786 — преко Google Books. 
  10. ^ „Histoire de la vie et des aventures de la duchessa de Kingston. Nouvelle édition, à la quelle on a joint une notice curieuse sur Stefano Zannowich, prétendu Prince Castriotto d'Albanie...”. éditeur non identifié. 10. 11. 1789 — преко Google Books.