Ступница (Лесковац)

За другa значења, погледајте страницу Ступница.
Ступница
Ступница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.139
Географске карактеристике
Координате43° 04′ 58″ С; 22° 07′ 18″ И / 43.0828° С; 22.1217° И / 43.0828; 22.1217
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина693 m
Ступница на карти Србије
Ступница
Ступница
Ступница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Ступница је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 139 становника.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 51 кућу, 3 удовичка домаћинства, 9 самачких домаћинства.[1]

Положај и тип села

[уреди | уреди извор]

Формирана је у долини Ступничке реке и на језерској тераси, коју је усекло неогено Лесковачко језеро. На том месту јужни огранци планине Бабичке горе укрштају се са огранцима планине Крушевице. Централни део села смештен је на долинском дну и странама, док су махале на поменутој језерској тераси. Ова тераса је разломљена и раздељена дубоким долинама, због чега су махале доста удаљене једна од друге, па село захвата велики простор. Махале су представљене гомилом згуснутих кућа насељеним појединим родовима. Због овакве композиције Ступница, са суседним Пискуповом, представља специјални тип села у области Лесковачко поље и Бабичка гора.[2]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Село је добило назив по ступу. Ступом се, у српској средњовековној држави, називала господарска земља која је припадала неком манастиру или цркви. По некима, земљиште на коме је касније заснована Ступница могло је припадати Јашуњском манастиру. Сва ова земља била је обрађивана и коришћена од стране самог манастира који је убирао и сав плод са ње. Сељаци из ближе околине били су обавезни да одређени број дана раде на овом имању (приликом орања, сетве, кошења, жетве, брања винограда итд.).[2]

Воде

[уреди | уреди извор]

Кроз село протиче Ступничка река, чије се извориште налази у делу Бабичке горе који народ назива Јарсеновском планином. Сам извор је у народу познат под називом „Студени кладенац”. У централном делу села, близу основне школе, постоји чесма са јаким млазевима лаке планинске воде.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Ступница живи 365 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,9 година (51,8 код мушкараца и 56,1 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.126
1953. 1.082
1961. 1.068
1971. 925
1981. 743
1991. 553 547
2002. 402 407
2011. 265
2022. 139
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 402 100,0%
непознато
  
 0 0,0%
Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 0
80+ 7
  
  
 10
75—79 15
  
  
 20
70—74 21
  
  
 32
65—69 35
  
  
 37
60—64 16
  
  
 21
55—59 10
  
  
 15
50—54 17
  
  
 6
45—49 9
  
  
 11
40—44 9
  
  
 4
35—39 9
  
  
 4
30—34 13
  
  
 4
25—29 16
  
  
 8
20—24 6
  
  
 6
15—19 3
  
  
 5
10—14 5
  
  
 1
5—9 4
  
  
 6
0—4 6
  
  
 10
Просек : 51,8 56,1
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 172 176 189 209 198 199 171


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 49 68 25 12 12 3 1 0 1 0 2,35
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 187 47 118 19 3 0
Женски 183 13 119 50 1 0
УКУПНО 370 60 237 69 4 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 118 93 0 0 6
Женски 75 72 0 0 0
Укупно 193 165 0 0 6
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 6 2 1 2
Женски 0 0 2 0 0
Укупно 1 6 4 1 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 5 0
Женски 0 0 0 1 0
Укупно 0 0 1 6 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1

Спомен-чесма

[уреди | уреди извор]

Спомен чесма се налази у махали Запађе. Откривена је 12. новембра 1982. године, на четрдесетогодишњицу погибије бораца Бабичког НОП одреда у борби против окупатора и издајника нашег народа. Непосредно пре откривања спомен-чесме одржана је комеморативна свечаност на којој је говорила Јелена Спасић Лала, саборац погинулих.

На чесми је бакарна плоча на којој пише:

На овом месту у борби против окупатора и издајника нашег народа - недићеваца и четника, 12. новембра 1942. погинули су руководиоци и борци бабичког народнослободилачког партизанског одреда.

  • Синиша Јанић
  • Стојан Петровић
  • Миодраг Миленковић
  • Драгомир Миладиновић

12. новембар 1982.

Месна заједница Ступница СУБНОР Општине Лесковац[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Ступница
    Ступница
  • Сува планина виђена из Ступнице.
    Сува планина виђена из Ступнице.
  • Сува планина виђена из Ступнице.
    Сува планина виђена из Ступнице.
  • Сува планина виђена из Ступнице.
    Сува планина виђена из Ступнице.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  2. ^ а б в Јовановић В. Ј., (1979.): Лесковачко поље и Бабичка гора, Издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковац
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ Стојковић Ж., Ракић Х., Трајковић В., (2007):Спомен-обележја у општини Лесковац, Народни музеј Лесковац, Општински одбор СУБНОР-а Лесковац, Лесковац

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]