Сушевље

Сушевље
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.76
Географске карактеристике
Координате42° 47′ 35″ С; 22° 07′ 05″ И / 42.793° С; 22.118166° И / 42.793; 22.118166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина836 m
Сушевље на карти Србије
Сушевље
Сушевље
Сушевље на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Сушевље (Сушевје) је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 76 становника.

Положај и тип

[уреди | уреди извор]

Село лежи на десној страни Ј. Мораве на земљишту високом од 500 до 800 м. Околна насеља су: Бричевје са североистока Гариње, Љутеж са ЈИ и друга. Становници се служе водом са извора. Познатији су извори: Јастребов Кладенац, Цветкова Падина, Синички Кладенац, Маковишки Кладенац итд. Поједини крајеви атара зову се: Маковиште, Говеђа Глава, Цер, Глог, Цветкова Падина, Острило, Језеро, Јанковица, Дурићево Гумно, Средобрдина, Средна Торина, Синача, Баба Пејкин Рид, Куњак, Колова Орница, Стрмец, Попова Росуља, Дрење, Лебедска Падина, Лађа, Бучје, Самарова Бара, Бојићева Чука, Равниште, Азирова Њива, Латинско Црквиште, Меаниште, Попова Лука (крај Ј. Мораве), Сланиште, Спаиски Ора, Лука, Царичина и Царичин Поток. Сушевје је разбијеног типа. Поједине групе кyћa зову се по називу места где се налазе (Маковиште, Говеђа Глава, Причје, Синички рид) или по родовима који у њима живе (Ракинци, Радиљовци, Пискуљинци, Ћорђијанци, Митинци). У свему село има 60 домова 1958.

Прошлост села

[уреди | уреди извор]

Потес Латинско Црквиште лежи поред махале Ракинци. Сада су тамо њиве и ливаде. Остатака од старина нема. Старији сељаци говоре, да је некада атар Сушевја сав био под шумом. У другој половини XVIII века ту су се почели насељавати досељеници који су основали село. Прво су дошли преци данашњих родова Пискуљинци и Радиљовци. После њих су долазили преци осталих родова (Деда Илијинци, Ракинци итд). Село, и ако носи име Сушевје, је доста богато водом. По богатству у води и плодности земљишта ово је познато насеље. У том поглкеду од околних села испред њега се налази само село Граово. У баштама Сушевја 1956. г. било је парадајза тешких пола килограма; сеоски виногради засађени пре око 30 година, још ни једне roдине нису били без рода; воћарство је добро развијено итд. Место Дурићево Гумно добило је име по некадашњем спахији. - На месту Спаиски Ора било је старо орахово дрво. Ту се налази и „лепа вода". - На месту Пољаково једном је село доделило њиву неком пољаку. - Азирова Њива зове се по неком муслиману. За називе Царичин Поток и Царичина не чују се никакве приче. Меаниште је место поред Ј. Мораве. Тамо су биле две механе, које су држали сељаци из Сушевја (Деда Андреја и Деда Крста). Механе су биле затворене „када је прорадио воз". Приликом грађења железничке пруге на месту Бунавејски Поток биле су барке. У њима су становали Италијани, који су били зидари и техничари. Сеоска слава је на дан Св. Николе „пролетњег". Преслава је првог маја код места Стари Запис. Она је заведена 1957. г., јер су тада сељаци спровели електричио осветљење у Сушевју. О већим празницима становници noceћyjy цркву у варашици Предејану.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Сушевље живи 198 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (42,1 код мушкараца и 47,3 код жена). У насељу има 74 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 376
1953. 401
1961. 354
1971. 338
1981. 342
1991. 264 258
2002. 228 233
2011. 136
2022. 76
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 228 100,0%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 1
  
  
 0
80+ 6
  
  
 1
75—79 5
  
  
 8
70—74 6
  
  
 15
65—69 12
  
  
 13
60—64 1
  
  
 3
55—59 1
  
  
 4
50—54 9
  
  
 6
45—49 12
  
  
 10
40—44 12
  
  
 10
35—39 7
  
  
 5
30—34 5
  
  
 2
25—29 7
  
  
 4
20—24 17
  
  
 7
15—19 7
  
  
 11
10—14 3
  
  
 4
5—9 4
  
  
 3
0—4 5
  
  
 2
Просек : 42,1 47,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 52 56 65 77 77 77 74
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 17 17 10 14 7 8 0 1 0 0 3,08
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 108 40 56 8 4 0
Женски 99 17 58 22 2 0
УКУПНО 207 57 114 30 6 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 43 1 0 0 2
Женски 5 2 0 0 0
УКУПНО 48 3 0 0 2
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 17 2 2 6
Женски 0 0 1 1 0
УКУПНО 0 17 3 3 6
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 4 0 0
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 4 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 9
Женски 0 0 0 1
УКУПНО 0 0 0 10

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 119-120 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]