Теона Стругар Митевска

Теона Стругар Митевска
Датум рођења(1974-03-14)14. март 1974. (50 год.)
Место рођењаСкопље, СФР Југославија
Занимањередитељка
РодбинаЛабина Митевска (сестра)

Теона Стругар Митевска (Скопље, 14. март 1974) македонска је редитељка и продуценткиња. Њена сестра је глумица Лабина Митевска. Теона заједно са братом и сестром, Вуком и Лабином, води породичну продукцију Сестре и Брат Митевски.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Скопљу у Македонији 1974. године, од шесте до дванаесте године појављивала се као глумица на македонској телевизији. Студирала је сликарство и графички дизајн, и радила као уметнички директор. Преселила се у Њујорк и завршила мастер студије филма у Tisch School of the Arts на Универзитету у Њујорку.[1][2]

Посвећена феминистичком активизму кроз уметничку димензију. У прилог веће једнакости између мушкараца и жена у филму, и као референтне примере наводи дела Лукреције Мартел, Клер Денис, Маје Дерен, Кире Муратове, Атине Рејчел и Урсуле Мајер.[3]

Њена сестра је глумица и продуценткиња Лабина Митевска. Брат Вук Митевски је вајар, сликар и графички дизајнер, а од 2008. године ради и на анимираном филму. Заједно су 2001. године основали продуцентску кућу Сестре и Брат Митевски.[4]

Каријера

[уреди | уреди извор]
Теона са Лукс наградом 2019. године

Теона Стругар Митевска је 2001. године дебитовала као редитељ кратким филмом Вета, који је добио Специјалну награду жирија на Берлиналу.[5]

Њен први дугометражни филм, Како сам убио свеца, премијерно је приказан на Међународном филмском фестивалу у Ротердаму 2004. године. Филм представља део македонског живота 2001. године, када је бивша Југословенска Република избегла грађански рат са својим албанским грађанима. Прича је заснована на љубави брата и сестре који су фрустрирани различитим политичким идејама.[6] Снимљен у окултном и воајерском стилу, практично без крупних планова, редитељка реално преноси свеобухватну забринутост земље на ивици грађанског рата. [7]

Теона Стругар Митевска се 2008. враћа на Берлинале са филмом Ја сам из Титовог Велеса. Приказан је на више од 80 фестивала широм света, и освојио је скоро 20 међународних награда.[3] Смештене у живописном граду Велесу, три ожалошћене сестре покушавају да побегну од загушљиве атмосфере своје заједнице.[8]

У Жена која је обрисала сузе, објављеном 2012. године, Викторија Абрил и Лабина Митевска играју две мајке чије се личне и паралелне приче спајају упркос географској удаљености.[9]

У филму из 2017. години, Безимени дан, као полазну тачку користи истинит догађај, нерешено убиство четворице тинејџера.[10] Циљ филма је да истражи укорењени мачизам, агресију и културне тензије које штете њеној земљи.[11] Филм представљен је у селекцији Панорама на 67. Берлинском међународном филмском фестивалу.[12]

Филм из 2019. године Бог постоји, зове се Петрунија инспирисан стварним случајем. Прича о дрскости жене узнемирене недостатком могућности за посао, без мотивације, која је на суманути начин скочила за крст који је православни свештеник бацио у реку на традиционалном годишњем такмичењу које би требало да буде резервисано за мушкарце. Филм је награђен Лукс наградом Европског парламента.[13]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Teona Strugar Mitevska”. festivalscope.com. Приступљено 15. 11. 2022. 
  2. ^ „Teona Strugar Mitevska”. odaklezovem.com. Приступљено 15. 11. 2022. 
  3. ^ а б „EFP Europe! Voices of Women in Film: Teona Strugar Mitevska, Republic of Macedonia”. filmneweurope.com. Приступљено 16. 11. 2022. 
  4. ^ „About Us”. sistersandbrothermitevski.com. Приступљено 16. 11. 2022. 
  5. ^ „Sydney Film Festival picks 10 female directors to watch”. screendaily.com. Приступљено 16. 11. 2022. 
  6. ^ „How I Killed a Saint”. variety.com. Приступљено 16. 11. 2022. 
  7. ^ „Siblings Trapped in a Loud and Messy Crossfire in 'How I Killed a Saint'”. nytimes.com. Приступљено 16. 11. 2022. 
  8. ^ „Teona Strugar Mitevska • Réalisatrice”. cineuropa.org. Приступљено 16. 11. 2022. 
  9. ^ „The Woman Who Brushed Off Her Tears”. variety.com. Приступљено 16. 11. 2022. 
  10. ^ „When the Day Had No Name : quand la société échoue à tous les tests”. cineuropa.org. Приступљено 16. 11. 2022. 
  11. ^ „'When The Day Had No Name': Berlin Review”. screendaily.com. Приступљено 16. 11. 2022. 
  12. ^ „Teona Strugar Mitevska returns to Berlin with When the Day Had No Name”. cineuropa.org. Приступљено 16. 11. 2022. 
  13. ^ „La cineasta de los Balcanes que imaginó a Dios como una mujer rebelde”. lavanguardia.com. Приступљено 16. 11. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Теона Стругар Митевска на Викимедијиној остави.