Фонетика шпанског језика

Овај чланак је о фонологији и фонетици шпанског језика. Осим ако није другачије забележено, изјаве упућивају на кастиљански дијалекат шпанског језика, стандардни дијалекат који се користи у Шпанији на радио и телевизији.[1][2][3][4]

Фонеми су писани унутра косе црте (/ /) и алофони унутра заграде ([ ]).

Сугласници

[уреди | уреди извор]
Сугласнички фонеми[5]
Лабијални Зубни Надзубни Задњоалв./
Предњонепчани 		Задњонепчани
Назал m n ɲ
Плозив p b t d tʃ ʝ k ɡ
Фрикатив f θ* s (ʃ) x
Странични l ʎ*
Једноударни ɾ
Трепетни r

Фонеми /b/, /d/ и /g/ су реализовани као апроксиманти (наиме [β̞, ð̞, и ɣ˕] у даљем тексту репрезентовани без спуштеног звука) или фрикативи[6] на свим местима осим после паузе, после назалног консонанта, или—у случају /d/—после латералног консонанта; у таквим контекстима они се реализовани као звучни плозиви.[7]

Фонема /ʝ/ се реализује као апроксимант у свим контекстима осим након паузе, назала или латерала. У тим срединама, то се може реализовати као африкат ([ɟʝ]).[8][9] Апроксимантни алофон се разликује од неслогичног /i/ на више начина; има нижу F2 амплитуду, дужа је, може се појавити само у слогу (укључујући и реч-иницијално, где се неслогична /i/ нормално никада не појављује), је палатални фрикатив (/ʝ/) у наглашеним изговорима, и неодређен је за заокруживање (нпр. viuda ['bjuða] „удовица“ против ayuda [a'ʝʷuða] „помоћ“).[10] Две се такође преклапају у дистрибуцији после /l/ и /n/: enyesar [eɲɟʝeˈsaɾ] „гипсати“ aniego [a'njeɣo] „поплава“.[9] Иако постоји дијалектална и идеолектална варијација, звучници такође могу да изложе друге скоро минималне парове као што су abyecto (има више значења: „бедан, подао, пренизан, презиран“) против abierto.[11][12] Постоје неке промене између две, што је подстакло научнике као што су Alarcos Llorach 1950[13] да постулатирају архифонему /I/, тако да ley [lei̯] би било транскрибовано фонемичко као /ˈleI/ и leyes [ˈleʝes] као [ˈleIes].

У бројним варијантама, укључујући и неке америчке, процес паралелан са оним који разликује несложени /i/ од сугласничког /ʝ/ јавља се за несложени /u/ и ретки сугласнички /w̝/.[9][14] Скоро минимални парови укључују deshuesar [dezw̝eˈsaɾ] „откостити“ против desuello [deˈsweʎo] „скидање коже“, son huevos [ˈsoŋ ˈw̝eβos] „она су јаја“ против son nuevos [ˈsoⁿ ˈnweβos] „они су нови“,[15] и huaca [ˈ(ɡ)w̝aka] „индијанско гробље“ против u oca [ˈwoka] „или гуска“.[12]

Многи млади Аргентинци немају јасну /ɲ/ фонему и уместо тога користе секвенцу /ni/, тако да не праве разлику између huraño и uranio (обе речи [uˈɾanjo]).[16]

Фонема /ʎ/ (за разлику од /ʝ/) се налази у неким областима Шпаније (углавном северне и сеоске) и неким областима Јужне Америке (углавном брдско подручје).

Већина варијанти које се говоре у Шпанији, укључујући оне које преовлађују на радију и телевизији, имају и /θ/ и /s/ distinción. Међутим, говорници у деловима јужне Шпаније, Канарских острва, скоро целе Латинске Америке имају само /s/ (seseo). Неки говорници у најјужнијој Шпанији (посебно приморска Андалузија) имају само [s̄] (сугласник сличан /θ/), а не /s/ (ceceo). Овај „цецео“ није сасвим непознат у Америци, посебно у приобалном Перуу. Фонема /s/ има три различита изговора („ламинални s“, „апикални s“ или „апикални зубни s“) у зависности од дијалекта. Сама реч distinción се изговара са /θ/ у варијантама које га имају.

Фонеме /t/ и /d/ су ламинални денти-алвеоларни ([t̪, d̪]).[17] Фонема /s/ постаје дентални [s̪] пре денти-алвеоларних сугласника,[18] док /θ/ остаје међузубни [θ̟] у свим контекстима.[18]

Испред предњих самогласника /i, e/, веларни сугласници /k, g, x/ (укључујући ленитски алофон од /ɡ/) се реализују као пост-палатални [k, g˖, x̟, ɣ˕˖].[19]

Према неким ауторима,[20] /x/ је пост-веларно или увуларно у шпанском језику северне и централне Шпаније.[21][22][23][24] Други[25] описују /x/ као велар на европском шпанском, са увуларним алофоном ([χ]) који се појављује испред /o/ и /u/ (укључујући и када је /u/ у почетку слога као [w]).[18]

Уобичајени изговор /f/ у нестандардном говору је безвучни билабијални фрикатив [ɸ], тако да се fuera изговара [ˈɸweɾa], а не [ˈfweɾa].[26][27][28][29][30][31][32] У неким екстремадурским, западноандалузијским и америчким варијететима, ова омекшана реализација /f/, када се јавља пре /w/, подлеже спајању са /x/; у неким областима хомофонија fueɡo/jueɡo се решава заменом fuego-а са lumbre или candela.[33][34]

/ʃ/ је маргинална фонема која се јавља само у позајмљеницама или одређеним дијалектима; многи звучници имају потешкоћа са овим звуком, тежећи да га замене са /tʃ/ или /s/. У бројним дијалектима (нарочито, северномексичком шпанском, неформалном чилеанском шпанском и неким карипским и андалузијским акцентима) [ʃ] се појављује, као неафриковано /tʃ/.[35] Поред тога, [ʃ] се јавља у шпанском Риоплатенсе како се говори широм Аргентине и Уругваја, где је иначе стандардно да се фонеме /ʝ/ реализују као звучни палато-алвеоларни фрикатив [ʒ] уместо [ʝ], карактеристика која се зове „жеизам“.[36] У последњих неколико деценија, додатно је постало популарно, посебно међу млађим говорницима у Аргентини и Уругвају, да се де-гласира /ʒ/ на [ʃ] („шеизам“).[37][38]

Неутрализације консонанта

[уреди | уреди извор]

Неки од фонемских контраста између сугласника у шпанском језику губе се у одређеним фонолошким окружењима, а посебно у завршној позицији слога. У овим случајевима се за фонемски контраст каже да се неутралише.

Соноранти

[уреди | уреди извор]
Носне и бочне консонанте
[уреди | уреди извор]

Три назалне фонеме—/m/, /n/ и /ɲ/—задржавају свој контраст када су у почетној позицији слога (нпр. cama „кревет“, cana „седа коса“, caña „шећерна трска“). У завршној позицији слога, овај тросмерни контраст се губи док се назали асимилују на место артикулације следећег сугласника[39] - чак и преко границе речи;[40] или, ако иза носа следи пауза, а не сугласник, то се за већину говорника остварује као алвеоларни [n] (иако у карипским варијантама, ово може бити [ŋ] или изостављен назал са назализацијом претходног самогласника).[41][42] Тако се /n/ реализује као [m] испред лабијалних сугласника, а као [ŋ] испред веларних.

Слично, /l/ се асимилира са местом артикулације следећег короналног сугласника, односно сугласника који је интердентални, зубни, надзубни или предњонепчани.

Асимилаторски носни и бочни консонанти у шпанском језику
носни бочни
Реч ИПА Значење Реч ИПА Значење
invierno IPA: [imˈbjeɾno] ( слушај) „зима“
ánfora IPA: [ˈaɱfora] ( слушај) „амфора“
encía IPA: [en̟ˈθi.a] ( слушај) „жвака“ alzar IPA: [al̟ˈθaɾ] ( слушај) „подигнути“
antes IPA: [ˈan̪t̪es] ( слушај) „пре“ alto IPA: [ˈal̪t̪o] ( слушај) „висок“
ancha IPA: [ˈanʲtʃa] ( слушај) „широко“ colcha IPA: [ˈkolʲtʃa] ( слушај) „јорган“
cónyuge IPA: [ˈkoɲɟʝuxe] ( слушај) „супруга“
rincón IPA: [riŋˈkon] ( слушај) „угао“
enjuto IPA: [eɴˈχut̪o] ( слушај) „танко“
Слово ⟨r⟩
[уреди | уреди извор]

Алвеоларни трил [r] и алвеоларни тап [ɾ] су у фонемском контрасту речи-интерно између самогласника (као у carro „ауто“ наспрам caro „скупо“), али су иначе у комплементарној дистрибуцији.

Само тап се може јавити после опструираног сугласника на почетку речи као дела групе (нпр. tres „три“, frío „хладно“).

Само трил се може појавити после /l/, /n/ или /s/ (нпр. alrededor, enriquecer, Israel) и на почетку речи (нпр. rey „краљ“).

После медијалног опструентног сугласника који није /s/, тап се јавља у огромној већини случајева (нпр. sobre ‚преко‘, peligro ‚опасност‘), али се трил јавља у малом броју речи где се морфем завршава на сугласник је везан за морфему која почиње алвеоларним трилом, као што је subrayar ‚подвлачење‘ (са [r] као у raya ‚линија‘). Ова дистрибуција се може третирати као комплементарна ако се слоговање узме као контрастивно: у том случају важи правило да се тап јавља после било ког иницијалног сугласника слога, док се трил јавља после било ког сугласника-завршног слога.[43]

Алтернације

[уреди | уреди извор]

На шпанском постоје бројне измене које одражавају дијахронске промене на језику и вероватно одражавају морфофонолошке процесе, а не искључиво фонолошке. На пример, неколико речи се наизменично мења између /k/ и /θ/ или /ɡ/ и /x/, а ово друго у сваком пару се појављује испред предњег самогласника:[44]

Примери алтернације у шпанском језику
Реч Значење Реч Значење
opaco шпански изговор: [oˈpako] „непровидно“ opacidad шпански изговор: [opaθiˈdad] „непровидност“
sueco шпански изговор: [ˈsweko] „шведско“ Suecia шпански изговор: [ˈsweθja] „Шведска“
belga шпански изговор: [ˈbelga] „белгијанско“ Bélgica шпански изговор: [ˈbelxika] „Белгија“
análogo шпански изговор: [aˈnalogo] „аналогичан“ analogía шпански изговор: [analoˈxia] „аналогија“

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Random House Unabridged Dictionary, Random House Inc., 2006
  2. ^ The American Heritage Dictionary of the English Language (4th ed.), Houghton Mifflin Company, 2006
  3. ^ Webster's Revised Unabridged Dictionary, MICRA, Inc., 1998
  4. ^ Encarta World English Dictionary. Bloomsbury Publishing Plc. 2007. Archived from the original on 2009-11-09. Retrieved 2008-08-05.
  5. ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté 2003, стр. 255
  6. ^ Континуитет алофона шпанског језика /b, d, ɡ/ су традиционално били описани као фрикативи (нпр. Наваро Томас (1918), који (у §100) описује трење ваздуха [ð] као да је "tenue y suave" („слабо и глатко“); Херис (1969); Далбор & 1969/1997; и Макферсон (1975:62), који описује [β] као да је „...са чујним трењем“). Међутим, чешће се описују као апроксиманти у новијој литератури, као што су Д'Интроно, Дел Тесо & Вестон (1995); Мартинез Целдран, Фернандез Планас & Карера Сабате (2003); и Хуалде (2005:43). Разлика зависи пре свега од ваздушних турбуленција изазваних екстремним сужавање отвора између артикулатора, који је присутан у фрикативима и одсутан у акроксимантима. Мартинез Целдран (2004) приказује звучни спектрограм шпанске речи „abogado“ показујући одсуство турбуленције за сва три сугласника.
  7. ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté 2003, стр. 257
  8. ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté 2003, стр. 258
  9. ^ а б в Trager 1942, стр. 222
  10. ^ Martínez-Celdrán 2004, стр. 208
  11. ^ Saporta 1956, стр. 288
  12. ^ а б Bowen & Stockwell 1955, стр. 236
  13. ^ Saporta 1956, стр. 289
  14. ^ Углавном /w/ је [ɣʷ] мада може и бити [βˠ] (Ohala & Lorentz 1977, стр. 590) цитирајући Navarro Tomás 1961 и Harris 1969).
  15. ^ Saporta 1956, стр. 389
  16. ^ Coloma 2018, стр. 245
  17. ^ Martínez Celdrán, Fernández Planas & Carrera Sabaté 2003, стр. 257
  18. ^ а б в Martínez Celdrán, Fernández Planas & Carrera Sabaté 2003, стр. 258
  19. ^ Canellada & Madsen 1987, стр. 20–21
  20. ^ На пример Chen 2007, Hamond 2001 и Lyon 1981.
  21. ^ Chen 2007, стр. 13
  22. ^ Hamond 2001, цитирано у Scipione & Sayahi 2005, стр. 128.
  23. ^ Harris & Vincent 1988, стр. 83
  24. ^ Lyons 1981, стр. 76
  25. ^ као што су Martínez Celdrán, Fernández Planas & Carrera Sabaté 2003
  26. ^ Boyd-Bowman 1953, стр. 229
  27. ^ Cotton & Sharp 1988, стр. 15
  28. ^ Flórez 1951, стр. 171
  29. ^ Kany 1960, стр. 236
  30. ^ Lenz 1940, стр. 92 итд.
  31. ^ Zamora Vicente 1967, стр. 413
  32. ^ Zapeta Arellano 1975
  33. ^ Mott 2011, стр. 110
  34. ^ Penny 2000, стр. 132
  35. ^ Cotton & Sharp 1988, стр. 15
  36. ^ Chang 2008, стр. 54
  37. ^ Chang 2008, стр. 55
  38. ^ Staggs, Cecelia (2019). [1]. McNair Scholars Research Journal. Boise State University. 14 (1). „Многа истраживања су показала да је у последњих 70 до 80 година дошло до снажне транзиције ка безгласном [ʃ] у Аргентини и Уругвају, при чему је Аргентина завршила промену до 2004, а Уругвај је тек недавно [...]“
  39. ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté 2003, стр. 158
  40. ^ Cressey 1978, стр. 61
  41. ^ MacDonald 1989, стр. 219
  42. ^ Lipski 1994
  43. ^ Hooper 1972, стр. 527
  44. ^ Harris 1969, стр. 79

Литература

[уреди | уреди извор]