Цвијетин Благојевић

Цвијетин Благојевић
Лични подаци
Надимак	Благоје
Датум рођења	(1955-04-10)10. април 1955. (69 год.)
Место рођења	Лопаре, ФНР Југославија
Позиција	везни
Јуниорска каријера
	Слобода Тузла
Сениорска каријера*
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1976–1978 1978–1983 1983–1984 1984–1985 1985–1986 1986–1987	Слобода Тузла Црвена звезда Егалео Васалундс ИФ Маритимо Слобода Тузла	34 107 7 23 4	(2) (8) (1) (2) (1)
Тренерска каријера
2002–2003 2007 2016	Железник Козара Градишка Раднички Обреновац Црвена звезда (омладинци) Раднички Пирот Радник Сурдулица Дрина Зворник
* Датум актуелизовања: 24. новембар 2018.

Цвијетин Благојевић (Лопаре, 10. април 1955) бивши је српски и југословенски фудбалер, након завршетка играчке каријере постао је фудбалски тренер.

Биографија

Клупска каријера

Рођен је 10. априла 1955. године у мајевичком градићу Лопаре.^[1] Као дете је отишао да тренира фудбал у Слободи из Тузле 1966. године код познатог стручњака за млађе селекције Браце Беванде. Прошао је све млађе категорије до првог тима. Први професионални уговор је потписао 1974. године, а у Првој лиги Југославије дебитовао на стадиону Максимир 1976. године.^[2] Била је то генерација Слободе са Џевадом Шећербеговићем, Сафетом Сарајлићем и Џемалом Мујезиновићем. Играо је добро неких годину и по дана и био стандардни првотимац Слободе.

Његове игре приметили су челници Црвене звезде, али убрзо је за њега био заинтересован и Партизан. Одлучио је 1978. године да пређе у Црвену звезду иако су му из Партизана нудили дупло више новца.^[2] Дебитовао је за Звезду против Будућности из Титограда.^[3] Већ у првој сезони Звезда је играла финале Купа УЕФА са Борусијом из Менхенгладбаха, а Благојевић је проглашен за четвртог најбољег играча у Европи. Његови голови против Арсенала (1:0) у Београду и Спортинга у Хихону (1:0) донели су важне победе „црвено-белима”,^[4] а Благојевић је против тима из Лондона центрирао Душану Савићу за погодак на Хајберију који је донео Звезди пласман у четвртфинале Купа УЕФА, а касније су стигли и до финала.^[5]

Титула у првенству је стигла на крају сезоне 1979/1980, био је стандардни члан прве поставе са 31 одиграном утакмицом уз два постигнута гола. Исте сезоне Благојевић је постигао антологијски погодак у Купу УЕФА готово са центра терена против Карл Цајс Јене у победи на гостовању од 3:2 у реваншу другог кола.^[6] Играо је на свих шест мечева у овом такмичењу, а „црвено-бели” су заустављени у осмини финала против минхенског Бајерна (0:2 и 3:2).^[7] Наредне сезоне је у одбрани шампионске титуле забележио 16 мечева у јесењем делу првенства. У освајању Купа Југославије 1982. године одиграо је један меч, али те сезоне није био стандардан у екипи. Следеће сезоне је достигао бољу форму и одиграо 20 првенствених утакмица уз један постигнут гол. Забележио је и три меча у јесењем делу првенства 1983/84, па се води и као члан тима који је освојио титулу у тој сезони.^[8]

Са мање успеха фудбалску каријеру је наставио у грчком Егалеу. Играо је још за шведски Васалундс (1984/85), португалски Маритимо (1985/86) и за Слободу из Тузле (1986/87), где је и завршио играчку каријеру.^[9][10]

Позив у репрезентацију

Године 1978, био је позван у репрезентацију Југославије када је био селектор Анте Младинић. Није одиграо ниједан званичан меч, иако је требало да игра ипак није добио прилику, тада су уместо њега играли Јанковић и Момчило Вукотић.^[1]

Тренер

Прва екипа коју је водио са клупе у Шведској био је нижеразредни клуб „Шумарице” у ком су играли југословенски исељеници и доводи их од Пете лиге до Друге лиге. Други тим је исто био југословенски, звао се „Плави тим”, којег је из четвртог ранга такмичења увео у Трећу лигу.^[11]

Као тренер водио је клубове из Републике Српске, међу којима је била и Козара из Градишке са којом се пласирао у Премијер лигу БиХ. Био је шеф стручног штаба у Радничком из Обреновца и у Железнику, као и у Раднику из Сурдулице.^[12] Једно време је провео као тренер у Омладинској школи Црвене звезде, где је предводио талентовану генерацију играча рођених 1995. године.^[13]

Године 2016. био је први тренер екипе Дрине из Зворника у Премијер лиги БиХ, на крају сезоне је добио отказ.^[14] Након тога ради као скаут за Црвену звезду.^[15]

Успеси

• Црвена звезда
  • Првенство Југославије: 1979/80, 1980/81, 1983/84.
  • Куп Југославије: 1981/82.^[16]

Референце

1. „Цвијетин Благојевић: Крађа ме и данас прогања”. Вечерње новости. 18. 12. 2016. Приступљено 24. 11. 2018. 
2. „Цвијетин Благојевић, некадашњи фудбалер Црвене звезде”. Глас Српске. 27. 01. 2016. Приступљено 24. 11. 2018. 
3. „На данашњи дан: Рођен Цвијетин Благојевић”. mojacrvenazvezda.net. 27. 01. 2016. Приступљено 24. 11. 2018. 
4. „Godišnjica Zvezdinog učešća u finalu Kupa UEFA 1979”. czbgtv.com. 25. 05. 2015. Архивирано из оригинала 24. 11. 2018. г. Приступљено 24. 11. 2018. 
5. „Blagojeva anegdota sa Hajberija...”. РТВ БН. 17. 10. 2017. Приступљено 24. 11. 2018. 
6. „Blagojević zabija sa pola terena Karl Cajsu (1979)”. youtube. 18. 02. 2018. Приступљено 24. 11. 2018. 
7. „Dan kada je 95.000 ljudi gledalo prvu pobedu Zvezde nad Bajernom”. telegraf.rs. 12. 12. 2014. Приступљено 24. 11. 2018. 
8. „Almanah YU-fudbala (1983-84)”. strategija.org. 24. 11. 2018. Приступљено 24. 11. 2018. 
9. „Player profile Cvijetin Blagojevic”. worldfootball.net. 24. 11. 2018. Приступљено 24. 11. 2018. 
10. „Cvijetin Blagojević profile”. foradejogo.net. 24. 11. 2018. Архивирано из оригинала 24. 11. 2018. г. Приступљено 24. 11. 2018. 
11. „Cvele, Cvele, pjevala je Marakana”. zvornikdanas.com. 27. 01. 2016. Приступљено 24. 11. 2018. 
12. „Благојевић се сећа дуела Звезде и Арсенала: Били смо претеча „тика таке””. Спортски журнал. 17. 10. 2017. Приступљено 24. 11. 2018. 
13. „Zvezdin povratak u budućnost!”. mondo.rs. 08. 06. 2011. Приступљено 24. 11. 2018. 
14. „Trener koji je iznenadio Slobodu Cvijetin Blagojević dobio otkaz u Drini”. klix. 16. 05. 2016. Приступљено 24. 11. 2018. 
15. „Cvijetin Blagojević iz Beograda za "Avaz": Prosinečki radi odličan posao”. avaz. 25. 10. 2018. Приступљено 24. 11. 2018. 
16. „„Legende Marakane“ Cvijetin Blagojević”. crvenazvezdafk.com. 05. 01. 2018. Приступљено 24. 11. 2018. 

Спољашње везе

• Легенде Маракане: Цвијетин Благојевић, јутјуб