4,4'-Dinitro-3,3'-diazenofuroksan
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| |
| Svojstva | |
| C4H4N8O8 | |
| Molarna masa | 292,123 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
4,4'-Dinitro-3,3'-diazenofuroksan ( DDF ) je moćan eksperimentalni visoki eksploziv sa performansama uporedivim sa onim kod drugih visoko-eksplozivnih sredstava visoke gustine kao što je oktanitrokuban. Sintetiše se oksidativnim kuplovanjem 4-amino-3-(azidokarbonil) furoksana nakon čega sledi Kurtiusovo preuređivanje i dalja oksidacija.[1][2] Takođe je i organsko jedinjenje, koje sadrži 4 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 292,123 Da.
Osobine
[уреди | уреди извор]| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 14 |
| Broj donora vodonika | 4 |
| Broj rotacionih veza | 4 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | -3,1 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -4,0 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 205,8 |
Vidi još
[уреди | уреди извор]- 3,3′‐Diamino‐4,4′‐azoxyfurazan (DAAF)
- 2,4,6-Tris(trinitromethyl)-1,3,5-triazine
- ONC
- Hexanitrohexaazaisowurtzitane
- HNC
- HHTDD
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Blinnikov AN, Kulikov AS, Makhova NN, Ovchinnikov IV, Pivina TS (1999). 4-Amino-3-azidocarbonyl Furoxan as an Universal Synthon for the Synthesis of Energetic Compounds of the Furoxan Series. 30th International Annual Conference of ICT. Karlsruhe, Germany. стр. 58/1—58/10.
- ^ Agrawal JP, Hodgson RD (2007). Organic Chemistry of Explosives. John Wiley & Sons Ltd. стр. 303. ISBN 978-0-470-02967-1.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
