Etel Doidž

Etel Doidž
Etel Meri Doidž
Ime po rođenjuEtel Meri Doidž
Datum rođenja(1887-05-31)31. maj 1887.
Mesto rođenjaNotingem
 Engleska
Datum smrti25. septembar 1965.(1965-09-25) (78 god.)
Mesto smrtiKvazulu-Natal
 Južna Afrika
Zanimanjemikologist, bakteriolog

Etel Meri Doidž (1887–1965) bila je britanski i južnoafrički mikologist i bakteriolog.

Doidž je rođena u Notingemu u Engleskoj 31. maja 1887. godine, a školovala se u Južnoj Africi u školi Epvort u Velingtonu. godine 1908. godine pridružila se Poljoprivrednom odeljenju Transval kao asistent doktoru I.B. Poljak Evansa. Godine 1909. joj je Univerzitet na Rtu dobre nade dodelio titulu magistra, a 1914. stekla je doktorat; bila je prva žena koja je doktorirala u Južnoj Africi. Njena teza bila je naslovljena Bakterijska bolest manga, Bacillus mangiferae.[1] Ova bakterijska bolest manga, Bacillus mangiferae, ranije nije bila poznata van Južne Afrike i nanela je značajne gubitke tamošnjim uzgajivačima manga nekoliko godina. Već 1912. izabrana je za člana Lineanskog društva (F.L.S). Postavljena je za pomoćnika šefa Odeljenja za botaniku i patologiju biljaka 1919. godine, a za glavnog patologa biljaka postala je 1929. godine, položaj na kojem je bila do penzionisanja 1942. godine. Njene službe zadržane su još četiri godine, a za to vreme je završila svoj rad Južnoafričke gljive i lišajevi.[2]

Svojim znanjem iz bakteriologije i mikologije uspela je da reši probleme od značaja za poljoprivredu. Etel je imenovana za članicu prvog saveta Južnoafričkog univerziteta. Bila je jedan od osnivača Južnoafričkog biološkog društva i 1922. godine dobila je glavnu nagradu Društva, Spomen-medalju višeg kapetana Skota, za istraživanje južnoafričke biljne patologije.

  1. ^ Women marching into the 21st century : wathint' abafazi, wathint' imbokodo. [Pretoria]: [Human Sciences Research Council]. 2000. стр. 226. ISBN 978-0-7969-1966-3. 
  2. ^ Doidge, Ethel Mary (1950). „The South African Fungi and Lichens to the End of 1945” (на језику: енглески). Government Printer, South Africa. Приступљено 3. 3. 2021. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]