Glutenom izazvane bolesti (skraćeno GIB) su velika grupa poremećaja vezanih za unos glutena ishranom. Od 2015. godine sve više je izvještaja o povećanju broja poremećaja vezanih za gluten, kao i stanja povezanih sa enteropatijom kod osoba osjetljivih na gluten, u mnogim zemljama sveta. Povećanje se može objasniti popularnošću zapadne ishrane, proširenom upotrebom mediteranske ishrane (koja uključuje i žitarice sa glutenom), sve većom zamenom pirinča pšenicom u mnogim zemljama,[1] razvojem u poslednjim godinama novih vrsta pšenice sa većom količinom citotoksičnih gluten peptida,[2] i veći sadržaj glutena u hlebu i pekarskim proizvodima (zbog smanjenja vremena fermentacije testa).[2]
Pšenični proteini se svrstavaju prema svojoj rastvorljivosti na u vodi rastvorljive albumine, u soli
rastvorljive globuline, u etanolu rastvorljive glijadine, i glutenine rastvorljive u ureji, deterdžentu i kalijumovoj bazi.[3]
Gluten je glavni strukturni proteinski kompleks sadržan u klici pšeničnoga zrna, a sastoji se od gluteninske i glijadinske frakcije. Smatra se da je glutenin odgovoran za davanje čvrstoće i elastičnosti testu, dok je glijadin činilac koji izaziva glutensku preosetljivost.
Slični toksični proteini otkriveni su u raži (sekalin), ječmu (hordein) i zobi (avenin). Sobzirom na vrlo malu zastupljenost štetnog dela glutena u zobi, ovu žitaricu dobro podnosi i može konzumirati većina obolelih od celijakije. Derivati ovih zrna koji sadrže gluten uključuju slad, pšenoraž, kamut i pir.[4]
Kako se u literaturi spominju različita imena za glutenom izazvane bolesti kao što su glutenska senzitivnost, glutenska hipersenzitivnost ili necelijačna glutenska intolerancija, javila se potreba da se sve bolesti iz ove grupe prema patofiziološkim mehanizmima jasno definišu i svrstaju u određene kategorije. Tako je na globalnom nivou nastalo razvrstavanje ovih poremećaja u tri velike lategorije (grupe):[5][6]
Prve de kategorije obuhvataju poremećaje nastale aktivacijom imunološkog sistema. Za razliku od autoimunih bolesti kod kojih se stvaraju autoantitela, mehanizam nastanka alergijske reakcije je unakrsno vezivanje imunoglobulina E (IgE) za glutenske peptide čime dolazi do degranulacije mastocita i otpuštanja histamina i drugih medijatora.[7]
Treća grupa poremećaja je preosjetljivost na gluten, čiji mehanizam nastanka nije niti autoimuni, niti alergijski, već se smatra da glavnu ulogu u njegovom nastanku ima urođeni imunološki sistem.
Autoimuna stanja povezana sa glutenom uključuju celijakiju, herpetiformni dermatitis i glutensku ataksiju. Postoje istraživanja koja pokazuju da kod ljudi sa glutenskom ataksijom, rana dijagnoza i lečenje bezglutenskom dijetom mogu poboljšati ataksiju i sprečiti njeno napredovanje.[8] Čini se da populacija ljudi sa glutenskom ataksijom i drugim neurološkim stanjima ima različitu HLA distribuciju, posebno više HLA-DK1, u poređenju sa većinom osoba sa celijakijom, koje imaju HLA-DK2 i HLA-DK8 distribuciju.[9]
Celijakija ili celijačna bolest je bolest za koju se danas zna da je autoimunske prirode sa produkcijom autoantitela (antitela na tkivnu transglutaminazu-TTG, endomizijalna antitela-EMA i antitela na deaminirani glijadinski peptid-DGP) kao i karakterističnim histološkim promenama sluzokože creva (parcijalna ili subtotalna atrofija vilusa sa hiperplazijom kripti).[10][11]
Herpetiformni dermatitis (Dermatitis herpetiformis (DH)) je hronična rekurentna bolest iz grupe poremećaja izazvanih unosom i preosetljivošću na gluten. Njena glavna klinička manifestacija je pojava papulovezikularne ospe sa pratećim svrabom.[12] Zlatni standard za dijagnozu bolesti je direktna imunofluorescencija kože u okolini lezija. Primarni način lečenja je bezglutenska dijeta.
Glutenska ataksija je sporadična autoimuna bolest, koja se karakteriše cerebelarnim gubitkom mogućnosti da se kontrolišu svi ili neki voljni mišićni pokreti. Uzrokovana je cirkulišućim antiglijadinskim antitelima, u odsustvu druge etiologije ataksije.
Ataksija izazvana glutenom danas čini 40% ataksija nepoznatog porekla i 15% svih ataksija.[13][14] Manje od 10% ljudi sa glutenskom ataksijom ima bilo koji gastrointestinalni simptom, a među njima oko 40% ima i crevna oštećenja.[14]
Ljudi takođe mogu da dožive neželjene efekte pšenice, koji nastaju kao rezultat alergije na pšenicu. Gastrointestinalni simptomi alergije na pšenicu slični su simptomima celijakije i osjetljivosti na gluten, sa različitim intervalima između izlaganja pšenici i pojave simptoma. Alergija na pšenicu najčešče ima brz početak (od nekoliko minuta do nekoliko sati) nakon konzumiranja hrane koja sadrži pšenicu i može biti i u formi anafilakse.[15][16]
Alergijske reakcije na pšenicu odlikuju se pozitivnim kožnim testovima na pšenicu i prisustvom serumskog specifičnog IgE-a na gluten.
Terapija alergije izazvane pšenicu sastoji se od potpunog povlačenja iz ishrane bilo koje hrane koja sadrži pšenicu i drugih žitarice koje sadrže gluten.[16][17] Ipak, neki pacijenti mogu tolerisati ječam, raž ili zob.[18]
Pekarska astma je klasična alergija poznata još iz doba stare rimske imperije, i spada u grupu profesionalnih bolesti pekarskih radnika.
U jednoj poljskoj studiji saopšteno je zapažanje da je nakon samo godinu dana kod svih pekarskih pripravnika incidenca obolijevanja od alergije na gluten bila 4,4%, i da je ona rasla na 6% nakon godinu dana boravka u pekarskim prostorijama. Slična je situacija sa rinitisom, gdje je incidenca rasla sa 8,4% na 12,5%.[19]
Za pojavu pekarske astme glijadini i glutenini, kao komponente glutena, odgovorni su za ovakvu reakciju, ali veliku ulogu ima i alfa-amilaza inhibitor. Za dijagnozu alergije koristi se kožna proba (eng. skin flick test). Pozitivna prediktivna vrednost ovakvih testova ipak je manja od 75%.
Коntaktni dermatitis je oblik zapaljenjskog reagovanja kože koji nastaje kao odgovor na kontakt sa alergenom, senzibilizacijom kasnog tipa preosetljivosti, u ovom slućaju na alergene iz brašna i žitarica.[20][21][22]
Necelijačna senzitivnost na gluten se definiše kao nealergijsko i neautoimunsko stanje u kojem konzumiranje glutena dovodi do pojave simptoma sličnih celijakiji.[23] Ovo stanje nastaje nakon ingestija hrane, koja sadrži gluten, koje dovodi do imunoloških, morfoloških i simptomatskih manifestacija kod osoba kod kojih je isključeno postojanje celijakije i alergije na gluten.[24]
Bolest se manifestuje gastrointestinalnim i ekstraintestinalnim simptomima, koji se brzo povlače nakon uvođenja bezglutenske dijete.[25]
Prvi bolesniici sa simptomima NCGS opisani su još 1978. godine od strane Ellisa i Linakera, ali im se do nedavno nije pridavala pažnja.[24] Ovaj sindrom u dečjem uzrastu je još manje istražen, a prvi slučaj opisan je tek 2012. godine.[6] Svega nekoliko studija se bavilo proučavanjem ovog stanja kod dece.[26][27]
Senzitivnost na gluten nema specifičnog serološkog markera. Tipizacijom HLADQ2DQ8 glutenom izazvane bolesti potvrđeni su u svega 50% slučajeva, tako da se dijagnoza postavlja eliminacijom, odnosno isključenjem autoimunog i alergijskog mehanizma reaktivnosti na gluten.
Ukoliko je kod pacijenta pozitivna celijačna serologija (anti tTG IgA,IgG, antiendomizijalna i anti-DPG) dalja dijagnostika ide u pravcu utvrđivanja ili isključenja celijakije. Ukoliko se njeno prisustvo ne dokaže, prelazi se na testiranje senzitivnosti na gluten, odnosno dalja klinička ispitivanja.
Kako je za pravilno postavljanje dijagnoze glutenom izazvanih patoloških stanja, neophodno je dobro poznavanje osnovnih karakteristike stanja, kako je to i prikazano u donjoj tabeli:[33]
Dijagnostički kriterijumi za necelijačnu senzitivnost na gluten (NCGS), celijakiju i alregiju na pšenicu
^Tanabe, Soichi (2008). „Analysis of Food Allergen Structures and Development of Foods for Allergic Patients”. Bioscience, Biotechnology, and Biochemistry. 72 (3): 649—59. PMID18323652. S2CID18348204. doi:10.1271/bbb.70708.
^Biesiekierski, Jessica R.; Muir, Jane G.; Gibson, Peter R. (2013). „Is Gluten a Cause of Gastrointestinal Symptoms in People Without Celiac Disease?”. Current Allergy and Asthma Reports. 13 (6): 631—8. PMID24026574. S2CID41014087. doi:10.1007/s11882-013-0386-4..
^Biesiekierski R et al. (2011) Gluten Causes Gastrointestinal Symptoms in Subjects Without Celiac Disease: A Double-Blind Randomized Placebo-Controlled Trial. The American Journal of Gastroenterology 106, 508-514.
^Cooper BT et al. (1980) Gluten-sensitive diarrhea without evidence of celiac disease. Gastroenterology. 79: 801—6.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^Hadjivassiliou M, Grünewald R, Sharrack B, Sanders D, Lobo A, Williamson C, Woodroofe N, Wood N, Davies-Jones A (March 2003). Gluten ataxia in perspective: epidemiology, genetic susceptibility and clinical characteristics. Brain. 126 (Pt 3): 685–91.
^Hischenhuber, C.; Crevel, R.; Jarry, B.; Mäki, M.; Moneret-Vautrin, D. A.; Romano, A.; Troncone, R.; Ward, R. (2006). „Review article: safe amounts of gluten for patients with wheat allergy or coeliac disease”. Aliment Pharmacol Ther. 23 (5): 559—75. PMID16480395. S2CID9970042. doi:10.1111/j.1365-2036.2006.02768.x..
^Pietzak M (јануар 2012). „Celiac disease, wheat allergy, and gluten sensitivity: when gluten free is not a fad”. JPEN J Parenter Enteral Nutr. 36: 1.CS1 одржавање: Формат датума (веза)Suppl): 68S–75S
^Nixon RL, Diepgen T. Contact dermatitis. In: Adkinson NF, Bochner BS, Burks AW, et al, eds. Middleton's Allergy: Principles and Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 35.
^Usatine, R. P.; Riojas, M. (2010). „Diagnosis and management of contact dermatitis”. American Family Physician. 82 (3): 249—255. PMID20672788.
^Caio, Giacomo; Riegler, Gabriele; Patturelli, Marta; Facchiano, Angela; De Magistris, Laura; Sapone, Anna (2017). „Pathophysiology of non-celiac gluten sensitivity: Where are we now?”. Minerva Gastroenterology. 63 (1): 16—21. PMID27808487. doi:10.23736/S1121-421X.16.02346-1.
^ абNijeboer, P.; Bontkes, H. J.; Mulder, C. J.; Bouma, G. (2013). „Non-celiac gluten sensitivity. Is it in the gluten or the grain?”. J Gastrointestin Liver Dis. 22 (4): 435—40. PMID24369326.
^Volta, Umberto; Caio, Giacomo; De Giorgio, Roberto; Henriksen, Christine; Skodje, Gry; Lundin, Knut E. (2015). „Non-celiac gluten sensitivity: A work-in-progress entity in the spectrum of wheat-related disorders”. Best Practice & Research Clinical Gastroenterology. 29 (3): 477—491. PMID26060112. doi:10.1016/j.bpg.2015.04.006.
^Nijeboer P, Bontkes HJ, Mulder CJ, Bouma G (decembar 2013). „Non-celiac gluten sensitivity. Is it in the gluten or the grain?”. Journal of Gastrointestinal and Liver Diseases (Review). 22 (4): 435—40. PMID24369326.
^Genuis S, Lobo RA (2014). "Gluten Sensitivity Presenting as a Neuropsychiatric Disorder". Gastroenterology Research and Practice (Review). (2014), стр. 1–6.
^Kabbani, Toufic A.; Vanga, Rohini R.; Leffler, Daniel A.; Villafuerte-Galvez, Javier; Pallav, Kumar; Hansen, Joshua; Mukherjee, Rupa; Dennis, Melinda; Kelly, Ciaran P. (2014). „Celiac Disease or Non-Celiac Gluten Sensitivity? An Approach to Clinical Differential Diagnosis”. American Journal of Gastroenterology. 109 (5): 741—746. PMID24619056. S2CID1806412. doi:10.1038/ajg.2014.41.