HHTDD
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| |
| Svojstva | |
| C6H4N12O14 | |
| Molarna masa | 468,168 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
HHTDD je organsko jedinjenje, koje sadrži 6 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 468,168 Da.
HHTDD (heksanitroheksaazatriciklododekandion) je snažno eksplozivno jedinjenje, ali osetljivo na vlagu. To je u suštini otvoreni analog jedinjenja cikličnog nitroamina kao što je CL-20. Iako je veoma eksplozivan, sa brzinom detonacije čak većom od one kod CL-20, HHTDD se lako razlaže u prisustvu čak i tragova vode, što ga čini nepodesnim za bilo kakvu praktičnu primenu.[1] Takođe je i organsko jedinjenje, koje sadrži 6 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 468,168 Da.
U koncentrovanoj hlorovodoničkoj kiselini, 1,4-formil-2,3,5,6-tetrametilpiperazin reaguje sa ureom da bi se dobio 2,4,6,8,10,12-heksaazatriciklo dodekan-5,11-dion dihidrohlorid hidrat. Zatim izvršite nitriranje da biste dobili proizvod HHTDD.
Osobine
[уреди | уреди извор]| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 14 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 6 |
| Particioni koeficijent[2] (ALogP) | 11,1 |
| Rastvorljivost[3] (logS, log(mol/L)) | -16,0 |
| Polarna površina[4] (PSA, Å2) | 328,5 |
Vidi još
[уреди | уреди извор]- TNGU
- 2,4,6-Tris(trinitromethyl)-1,3,5-triazine
- 4,4'-Dinitro-3,3'-diazenofuroxan (DDF)
- Heptanitrocubane
- Octanitrocubane
- RE factor
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Vedachalam, Murugappa; Ramakrishnan, Vayalakkavoor T.; Boyer, Joseph H.; Dagley, Ian J.; Nelson, Keith A.; Adolph, Horst G.; Gilardi, Richard; George, Clifford; Flippen-Anderson, Judith L. (1991). „Facile synthesis and nitration of cis-syn-cis-2,6-dioxodecahydro-1H,5H-diimidazo[4,5-b:4',5'-e]pyrazine”. The Journal of Organic Chemistry. 56 (10): 3413—3419. doi:10.1021/jo00010a043.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
