HLA-B27

Računarske ilustracije HLA-B*2705 sa influenza nucleoprotein viral peptide in the binding pocket.
B*2705-β2MG vezan uz peptide 2bst​
glavni histokompatibilni kompleks (humani), grupe I, B27
Alele B*2701, 2702, 2703,. ..
Struktura (Vidi HLA-B) Dostupne
trodimenzionalne strukture
EBI-HLA „B*2701”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. 
„B*2702”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. 
„B*2703”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. 
„B*2704”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. 
„B*2705”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г.  2bsr​, 2bss​,
2bst​, 2a83​,
1w0v​, 1uxs​,
1ogt​, 1hsa​,
1jgd​, 1jge​
„B*2706”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. 
„B*2709”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г.  1w0w​, 1uxw​,
1of2​, 1k5n​

HLA-B27, humani (ljudski) leukocitni antigen, , (engl. Human Leukocyte Antigen (HLA) B27), (podtip B*2701-2759), koji se nalazi na površini belih krvnih ćelija (leukocita). HLA-B27 je antigen kodiran po površini klase I B lokusa u glavnom histokompatibilnom kompleksu (MHC) na hromozomu 6 i predstavljen sa T pomoćnom ćelijom. HLA-B27 je snažno povezan je proteinima koji pomažu imunskom sistemu organizma da uoči razliku između svojih vlastitih ćelija i stranih, štetnih materija. Prisutan je kod većine bolesnika sa spondiloartropatijom, u procentu i do 90%, pa je testiranje krvi na HLA-B27 antigen, od posebnog značaja u dijagnostici autoimunih bolesti iz grupe seronegativnih spondiloartropatija.[1],[2]

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]
HLA regija hromozoma 6(leukocitnog antigen са HLA-lokacijama, B-, C- ,DR-, DQ- i DP-.

Gen HLA-B27 je smešten na hromozomu 6p21.3. i sastoji se od niza sa najmanje 31 vrlo sličnih alela, HLA-B2728 do B2701 koji nose naziv HLA. HLA-B27 je poznat od 1985. Antigen se sastoji od 6 podtipova, no nikakva povezanost ne postoji između pojedinih podvrsta kod npr. prednjeg uveitisa oka ili drugih HLA-B27 zapaljenjskih bolesti. U opštoj populaciji stanovnika sveta prevalenca HLA-B27 gena znatno varira. Njegova zastupljenost je 8% kod belaca, 4% kod Severnih Afrikanaca, 2-9% kod Kinezaa i 0,1-0,5% kod Japanaca. Oko 24% stanovnika Severne Skandinavije (Finska), je HLA-B27 pozitivno.[3],[4],[5]

HLA B*2702 učestalost
Učestalost
Ref. Zemlja-narod (%)
[6] Bugarska 4.6
Bugarska, Romi 4.5
Brazil, Belo Horizonte 2.6
Rumuni 2.2
Češka 1.9
Hrvatska 1.7
Finska 1.7
Zapadna Andaluzija, Španija, Romi 1.5
Tunis, Tunišani 1.1
[6] HLA B*2703 Učestalost
Rumunija 3.2
Kenija, Nandi 2.5
Mali 2.0
Sudan 1.8
Aljaska 1.8
Senegal, Niokholo Mandenka 1.6
Gvineja Bisao 1.5
Kenija 1.4
Gruzija, Svaneti Svani 1.3
Indija Nju Delhi 1.1
Obala slonovače, Akan Adiopodoume 1.1
[6] HLA B*2704 Učestalost
PNG Karimui Plato 22.5
Tajvan, Pazeh 10.9
PNG Zapadna Sahara Ranges 9.1
Tibet (Kina) Tibetanci 7.0
Tajvan Siraia 6.9
Bugarska, Romi 4.5
Nova Kaledonija 3.9
Kina, Guangdžou 2.5
India, Mumbai Maratas 2.5
Singapur, Tai 2.5
Thajland 2.0
Kina Unutrašnja Mongolia 1.5
Kina Južni Han 1.2
Filipini, Ivatan 1.0
Tajvan, Ami 1.0

Uloga u bolestima

[уреди | уреди извор]

Vrlo snažno povezan sa HLA-B27 je grupa određenih autoimunih bolesti kao što su reumatoidni artritis („klasični oblik“), kao i neke bolesti iz grupe seronegativnih spondiloartritisa. Imajući ovo u vidu utvrđivanje razlike u HLA-B27 pozitivnih i negativnih bolesnika u reumatologiji je jedan od važan kriterijuma u diferencijalnoj dijagnostici.[7]

Odnos između HLA-B27 i mnogih bolesti još uvijek nije u potpunosti razjašnjena. Iako je prisutan u patologiji mnogih poremećaja, on se ne javlja kao jedini posrednik u razvoju bolesti, pa se i pored svih dosadašnjih istraživanja, još ne zna koliki je njegov uticaj.[8]

Na primer, dok je kod 90% osoba sa ankilozirajućim spondilitisom HLA-B27 pozitivan, prevalenca ove bolesti u Evropi zasniva se na samo 0,5% до 1%, što zači da se samo kod jednog dela osoba sa HLA-B27 može razviti ankilozirajući spondilitis.

To postavlja dva važna pitanja? Zašto sve HLA-B27 pozitivne osobe ne obolevaju kao i zašto se kod nekih ljudi koji su HLA-B27 negativni razvija bolest? Otkriveno je da postoje dodatni geni koji zajedno sa HLA-B27 utiču na pojavu bolestii.[9] Osim toga, postoje potencirajući faktori sredine (okidači) koji takođe mogu igrati ulogu kod osetljivih pojedinaca.[10],[11]

Učestalost HLA-B27 gena[6]
SAD Aljaska Jupik 11.5
Indijanci 8.6
Arizona Pima ind. 7.9
Belgija 7.1
Meksiko Tarahumara 6.8
Finska 6.1
Severna Irska 4.2
Indija Tamil Nadu Nadar 4.1
Severna Indija, Indusi 3.8
Južna Hrvatska 3.7
Sevarna Portugalija 3.3
Meksiko Guadalahara Mestizos 2.9
Češka 2.8
Azorska Terceira ostrva 2.7
Azorska ostrva Santa Maria & Sao Miguele 2.6
Južna Koreja pop 3 2.5
Severozapadni Island 2.4
Jugoistočna Francuska 2.3
Maroko Nador Metalsa I 2.1
Južna Portugalija 2.0
Španija, Istočna Andaluzija, romi 2.0
Severna Italija, Pavija 1.9
Centralna Azorska ostrva 1.8
Bugarska 1.8
Izrael, Jevreji 1.8
Gruzija, Tbilisi Kurdi 1.7
Brazil, Belo Horizonte 1.6
Cape Verde jugoistočna ostrva 1.6
Indija Nju Delhi 1.5
Meksico Sonora Seri 1.5

Napomena:Prikazana učestalost gena odnosi se na oko polovinu fenotipskih učestalosti.

Patofiziologija

[уреди | уреди извор]

Osim povezanosti sa ankilozirajućim spondilitisom, HLA-B27 se sreće i kod reaktivnog artritisa, određenih očnih bolesti (akutni prednji uveitis i iritis), psorijatičnog artritisa i ulceroznog kolitisa (povezanim sa spondyloarthritisom). Zajednička povezanost sa HLA-B27 dovodi do nešto većeg grupisanje tih bolesti[12](npr. grupa juvenilne spondiloartropatije ili spondiloartritisa kod odraslih).

Stvarna uloga HLA-B27 u pokretanju zapaljenskog odgovora koji uzrokuje pojavu bolesti još uvek nije tačno poznata.[13],[2]

  • Najstarija teorija je teorija molekularne mimikrije, u koje spada i autoimuna reakcije koja je u početku usmerena protiv peptida uzročnika, da bi tek nakon toga bila usmerena protiv HLA-B27 zbog njihove sličnosti.
  • Druga teorija, je teorija artriogenih peptida, i pretpostavlja da HLA molekule deluju kao peptidi koji vežu molekule za zarazne agense.
  • Treća teorija smatra daje antigena T-ćelija faktor osjetljivosti.
  • Četvrta teorija smatra da je poremećaj urođene prirode, koja nije povezana sa HLA-B27.

Konačno, HLA-B27 jednostavno može predstavljati marker lokaciju, usko povezanu sa još neidentifikovanim pravim imunskim odgovor gena odgovornog za zapaljenski odgovor.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wight V. Moll.J.M.H. Seronegative Polyarthritis, Amsterdam, North Holland, Blomedical Press. 1976; 189-235
  2. ^ а б в (језик: енглески)HLA-B27 Syndromes Posećeno 08/2010.
  3. ^ M.A. Khan et al. The pathogenetic role of HLA-B27 and its subtypes. Autoimmun Rev. 2007 Jan; . Khan, M. A.; Mathieu, A.; Sorrentino, R.; Akkoc, N. (2007). „The pathogenetic role of HLA-B27 and its subtypes”. Autoimmunity Reviews. 6 (3): 183—9. PMID 17289555. doi:10.1016/j.autrev.2006.11.003. 
  4. ^ McMichael, A.; Bowness, P. (2002). „HLA-B27: Natural function and pathogenic role in spondyloarthritis”. Arthritis Research. 4 (Suppl 3): S153—8. PMC 3240147 Слободан приступ. PMID 12110134. doi:10.1186/ar571 Слободан приступ. 
  5. ^ Huhtinen, M.; Karma, A. (2000). „HLA-B27 typing in the categorisation of uveitis in a HLA-B27 rich population”. The British Journal of Ophthalmology. 84 (4): 413—6. PMC 1723428 Слободан приступ. PMID 10729301. doi:10.1136/bjo.84.4.413. 
  6. ^ а б в г Middleton D, Menchaca L, Rood H, Komerofsky R (2003). „New allele frequency database”. Tissue Antigens. 61 (5): 403—7. PMID 12753660. doi:10.1034/j.1399-0039.2003.00062.x. 
  7. ^ Bowness, P. (2002). „HLA B27 in health and disease: A double-edged sword?”. Rheumatology (Oxford, England). 41 (8): 857—868. PMID 12154202. doi:10.1093/rheumatology/41.8.857. }- PDF. Posećeno 08/2010.
  8. ^ Khan, M.A. Ankylosing Spondylitis. Oxford University Press 2009 [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2019) Posećeno 08/2010.
  9. ^ Thomas, G. P.; Brown, M. A. (2010). „Genetics and genomics of ankylosing spondylitis”. Immunol Rev. 233 (1): 162—180. PMID 20192999. S2CID 205223192. doi:10.1111/j.0105-2896.2009.00852.x. .
  10. ^ IBID The HLA Complex in Biology and Medicine, Mehra, NK ed
  11. ^ IBID, Khan MA. Ankylosing Spondylitis
  12. ^ Kataria, RK; Brent, LH (2004). „Spondyloarthropathies”. American Family Physician. 69 (12): 2853—2860. PMID 15222650. 
  13. ^ Fauci AS, Braunwald E, eds. Harrison's Principles of Internal Medicine. 14th ed. 1998.