Heksavalentni hrom

Primer hrom(VI) jedinjenja: hrom trioksid

Heksavalentni hrom (hrom VI) su hemijska jedinjenja koja sadrže element hroma u +6 oksidacionom stanju. Skoro sve hromne rude se prerađuju putem heksavalentnog hroma, specifično soli natrijum dihromata. Približno 136000 tona heksavalentnog hroma je proizvedeno 1985.[1] Druga heksavalentna jedinjenja hroma su hrom trioksid i razne soli hromata i dihromata. Heksavalentna (CrVI) jedinjenja hroma postoje u nekoliko formi. Heksavalentni hrom se koristi za proizvodnju nerđajućih čelika, tekstilnih boja, prezervativa drveta, sredstava za štavljenje kože, antikorozivne zaštite, kao i u nizu specijalizovanih upotreba. Heksavalentni hrom se takođe formira pri varenju nerđajućeg čelika ili topljenju hromnog metala. U tim situacijama hrom nije originalno heksavalentan, ali se na visokim temperaturama oksiduje do heksavalentnog stanja.

Heksavalentni hrom je ljudski karcinogen, ako se unese u telo udisanjem.[2] Radnici mnogih različitih zanimanja su izloženi heksavalentnom hromu. Poznato je da se problematična izlaganja javljaju među radnicima koji rukuju proizvodima sa hromnim sadržajem, kao i među variocima, i ljudima koji vrše brušenje i lemljenje nerđajućeg čelika.[2] U Evropskoj uniji, upotreba heksavalentnog hroma na elektronskoj opremi je u znatnoj meri zabranjena Direktivom o restrikciji hazardnih supstanci.

  1. ^ Gerd Anger, Jost Halstenberg, Klaus Hochgeschwender, Christoph Scherhag, Ulrich Korallus, Herbert Knopf, Peter Schmidt, Manfred Ohlinger, "Chromium Compounds" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, , Weinheim, 2005.Anger, Gerd; Halstenberg, Jost; Hochgeschwender, Klaus; Scherhag, Christoph; Korallus, Ulrich; Knopf, Herbert; Schmidt, Peter; Ohlinger, Manfred (2000). „Chromium Compounds”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-30385-4. doi:10.1002/14356007.a07_067. 
  2. ^ а б IARC (5. 11. 1999). Volume 49: Chromium, Nickel, and Welding (PDF). Lyon: International Agency for Research on Cancer. ISBN 978-92-832-1249-2. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2008. г. Приступљено 16. 7. 2006.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)

Литература

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]