Hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući peptid

Hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući peptid
PDB prikaz baziran na 2d2p​.
Dostupne strukture
1GEA​, 2D2P​, 2JOD
Identifikatori
Simboli ADCYAP1; PACAP
Vanjski ID OMIM102980 MGI105094 HomoloGene869 GeneCards: ADCYAP1 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 116 11516
Ensembl ENSG00000141433 ENSMUSG00000024256
UniProt P18509 O70176
RefSeq (mRNA) NM_001099733.1 NM_009625.2
RefSeq (protein) NP_001093203.1 NP_033755.1
Lokacija (UCSC) Chr 18:
0.9 - 0.91 Mb
Chr 17:
93.6 - 93.6 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući peptid (PACAP) je protein koji je kod ljudi kodiran ADCYAP1 genom.[1][2] PACAP je sličan sa vazoaktivnim intestinalnim peptidom. Jedan od njegovih efekata je stimulacija enterohromafinu sličnih ćelija. On se vezuje za receptor vazoaktivnog intestinalnog peptida.

Posredstvom hipofiznog adenilat ciklazno aktivirajućeg polipeptidnog receptor tipa I, ovaj polipeptid stimuliše adenilat ciklazu i naknadno povišava nivoe cAMP u ciljnim ćelijama. Adenilat ciklazno aktivirajući peptid 1 nije samo hipofiziotropni hormon, nego takođe funkcioniše kao neurotransmiter i neuromodulator. Osim toga on učestvuje u parakrinoj i autokrinoj regulacije pojedinih tipova ćelija. Ovaj gen se sastoji of pet eksona. Eksoni 1 i 2 kodiraju 5' UTR i signalni peptid, respektivno; ekson 4 kodira peptid srodan adenilat ciklazno aktivirajućem polipeptidu; i ekson 5 kodira maturisani peptid i 3' UTR. Ovaj gen kodira tri različita peptida, uključujući dva izotipa: kratku i dugačku formu.[2]

Hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući peptid formira interakcije sa sektretinskim receptorom.[3]

  1. ^ Hosoya M; Kimura C; Ogi K; Ohkubo S; Miyamoto Y; Kugoh H; Shimizu M; Onda H; Oshimura M; Arimura A; et al. (1992). „Structure of the human pituitary adenylate cyclase activating polypeptide (PACAP) gene”. Biochim Biophys Acta. 1129 (2): 199—206. PMID 1730060. 
  2. ^ а б „Entrez Gene: ADCYAP1 adenylate cyclase activating polypeptide 1 (pituitary)”. 
  3. ^ Felley, C P; Qian J M; et al. (1992). „Chief cells possess a receptor with high affinity for PACAP and VIP that stimulates pepsinogen release”. Am. J. Physiol. UNITED STATES. 263 (6 Pt 1): G901—7. ISSN 0002-9513. PMID 1335692. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]