Hrom(VI) oksid peroksid

Hrom(VI) oksid peroksid
Nazivi
Drugi nazivi
Hrom(VI) oksid peroksid
Identifikacija
3D model (Jmol)
  • [O-2].[O-][Cr]([O-])(=O)=O
Svojstva
CrO5
Molarna masa 131,99 g·mol−1
rastvoran (razlaže se bez stabilizatora)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Hrom(VI) oksid peroksid (Hrom(VI) peroksid, CrO5) je nestabilno jedinjenje koje se formira adicijom zakišeljenih rastvora vodonik peroksida u rastvore hromat, kao što je natrijum hromat. Ovaj generalno žuti hromat postaje tamno plav-braon tokom formiranja hrom(VI) peroksida. Metal hromata reaguje sa vodonik peroksidom i kiselinom da bi se formirao hrom peroksid, voda, i metalna so kiseline.

M2CrO4 + 2 H2O2 + 2 H+ → CrO5 + 3 H2O + 2 M+

Nakon nekoliko sekundi, CrO5 se razlaže do zelenog hrom(III) jedinjenja.[1] Da bi se izbegla ova dekompozicija, moguće je stabilizovati hrom(VI) oksid peroksid u dietil etru dodatkom sloja etra iznad (bi)hromatnog rastvora i mešanjem fluida tokom adicije vodonik peroksida, tako da se hrom(VI) peroksid (koji je nestabilan u vodenoj fazi) rastvori u etru. Pod tim uslovima on se može očuvati tokom znatno dužeg perioda.

2 CrO5 + 7 H2O2 + 6 H+ → 2 Cr3+ + 10 H2O + 7 O2

Ovo jedinjenje sadrži jedan okso ligand i dva perokso liganda, tako da ima totalno pet atoma kiseonika po atomu hroma.

Derivati

[уреди | уреди извор]
Struktura kompleksa CrO5 sa piridinom

CrO5 u obliku stabilizovanih kompleksa etra, i piridina je efektivan oksidans u organskoj hemiji.[2] Struktura piridilnog kompleksa je bila kristalografski određena.[3]

Galerija

[уреди | уреди извор]
  • Vodeni rastvor hrom peroksida
    Vodeni rastvor hrom peroksida
  • Veoma razblaženi rastvor hrom peroksida
    Veoma razblaženi rastvor hrom peroksida
  • Hrom(VI) oksid peroksid stabilisan u etarskoj fazi (iznad) i hrom(III) vodeni rastvor (ispod).
    Hrom(VI) oksid peroksid stabilisan u etarskoj fazi (iznad) i hrom(III) vodeni rastvor (ispod).

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Holleman, Arnold F.; Wiberg, Egon; Wiberg, Nils; (1985). "Chromium" (in German). Lehrbuch der Anorganischen Chemie (91–100 ed.). . Walter de Gruyter. стр. 1081—1095. ISBN 3-11-007511-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). "
  2. ^ Firouzabadi, H.; Iranpoor, N.; Kiaeezadeh, F.; Toofan, J. (1986). „Chromium(VI) based oxidants-1 Chromium peroxide complexes as versatile, mild, and efficient oxidants in organic synthesis”. Tetrahedron. 42: 719. doi:10.1016/S0040-4020(01)87476-7. 
  3. ^ Stomberg, Rolf (1962). „Crystal Structure of Peroxochromates, CrO5⋅C5H5N”. Nature. 196 (4854): 570. doi:10.1038/196570b0. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]