Inicijalni volumen distribucije je farmakološki termin koji se koristi za kvantifikaciju distribucije leka u telu relativno skoro nakon oralnog ili intravenoznog doziranja leka, i pre nego što lek dostigne ravnotežno stanje.[1] Nakon raspodele leka, merenje krvnog nivoa daje indikaciju prividnog volumena distribucije. Izračunavanje inicijalnog volumena distribucije se vrši na isti način kao i kod prividnog.
Inicijalni volumen distribucije je definisan jednačinom:[2]
gde je:
Doza leka koja je neophodna da bi ostvarila potrebna koncentracija u plazmi se može izračunati, ako je poznata VD vrednost. Taj parameter nije fiziološka vrednost, nego je prvenstveno zavistan od načina na koji je se lek raspodeljuje u telu kao funkcija fizikohemijskih svojstava, e.g. rastvorljivosti, naelektrisanja, veličine molekula, itd.
Volumen distribucije se tipično izražava u (ml ili l)/kg telesne težine. VD kod dece je tipično veći nego kod odraslih, mada su deca manja i lakša. Promene telesne kompozicije sa godinama uzrokuju smanjenje VD vrednosti.
VD se takođe može koristiti za određivanje brzine kojom lek prelazi u tkivne kompartmane iz krvi:
gde je: