Jirgen Šmiduber

Jirgen Šmiduber
Schmidhuber speaking at the AI for GOOD Global Summit in 2017
Šmiduber govori na glbalnom samitu VI za dobro 2017.
Ime po rođenjuJürgen Schmidhuber
Mesto rođenja17. januar 1963.[1]
 Minhen,[1]
KrštenZapadna Nemačka
Državljanstvonemačko
UniverzitetTehnički univerzitet u Minhenu
PoslodavacDejl Molov institut za istraživanje veštačke inteligencije
DelovanjeVeštačka inteligencija
RadoviDuga kratkoročna memorija, Gidelova mašina, veštačka radoznalost, meta-učenje
Veb-sajtpeople.idsia.ch/~juergen

Jirgen Šmiduber (rođen 17. januara 1963)[1] nemački je informatičar poznat po svom radu u oblasti veštačke inteligencije, posebno veštačkih neuronskih mreža. On je naučni direktor Dejl Molovog instituta za istraživanje veštačke inteligencije u Švajcarskoj.[2] On je takođe direktor Inicijative za veštačku inteligenciju i profesor programa računarskih nauka u odeljenju Računarskih, električnih i matematičkih nauka i inženjerstva (CEMSE) na Univerzitetu nauke i tehnologije Kralj Abdula (KAUST) u Saudijskoj Arabiji.[3][4]

Najpoznatiji je po svom temeljnom i visoko citiranom[5] radu o dugotrajnoj kratkoročnoj memoriji (LSTM), vrsti arhitekture neuronske mreže koja je bila dominantna tehnika za različite zadatke obrade prirodnog jezika u istraživačkim i komercijalnim aplikacijama tokom 2010-ih. Takođe je uveo principe dinamičkih neuronskih mreža, meta-učenja, generativnih suparničkih mreža[6][7][8] i linearnih transformatora,[9][10][8] koji su svi široko rasprostranjeni u modernoj veštačkoj inteligenciji.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Schmidhuber, Jürgen. „Curriculum Vitae”. 
  2. ^ John Markoff (27 November 2016). When A.I. Matures, It May Call Jürgen Schmidhuber ‘Dad’. The New York Times. Accessed April 2017.
  3. ^ Jürgen Schmidhuber. cemse.kaust.edu.sa. Archived from the original on 13 March 2023. Retrieved 9 May 2023.
  4. ^ „Leadership”. 
  5. ^ „Juergen Schmidhuber”. scholar.google.com. Приступљено 2021-10-20. 
  6. ^ Schmidhuber, Jürgen (1991). „A possibility for implementing curiosity and boredom in model-building neural controllers”. Proc. SAB'1991. MIT Press/Bradford Books. стр. 222—227. 
  7. ^ Schmidhuber, Jürgen (2020). „Generative Adversarial Networks are Special Cases of Artificial Curiosity (1990) and also Closely Related to Predictability Minimization (1991)”. Neural Networks (на језику: енглески). 127: 58—66. PMID 32334341. S2CID 216056336. arXiv:1906.04493 Слободан приступ. doi:10.1016/j.neunet.2020.04.008. 
  8. ^ а б Jones, Hessie (23. 5. 2023). „Juergen Schmidhuber, Renowned 'Father Of Modern AI,' Says His Life's Work Won't Lead To Dystopia”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 26. 5. 2023. 
  9. ^ Schmidhuber, Jürgen (1. 11. 1992). „Learning to control fast-weight memories: an alternative to recurrent nets.”. Neural Computation. 4 (1): 131—139. S2CID 16683347. doi:10.1162/neco.1992.4.1.131. 
  10. ^ Schlag, Imanol; Irie, Kazuki; Schmidhuber, Jürgen (2021). „Linear Transformers Are Secretly Fast Weight Programmers”. ICML 2021. Springer. стр. 9355—9366.