Kalcijum azid

Calcium azide
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
  • InChI=1S/Ca.2N3/c;2*1-3-2/q+2;2*-1
    Кључ: UETLMBWMVIQIGU-UHFFFAOYSA-N
  • [N-]=[N+]=[N-].[N-]=[N+]=[N-].[Ca+2]
Својства
Ca(N
3)
2
Моларна маса 124,12 g/mol
Агрегатно стање bezbojni kristali
Тачка топљења 100 °C (212 °F; 373 K) se razlaže na
150 °C (302 °F; 423 K)
38.1 g/100 mL (0 °C)
Растворљивост slabo rastvorljiv u etanolu
nerastvorljiv u etru, acetonu
Термохемија
14.2 kJ/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Kalcijum-azid je neorgansko hemijsko jedinjenje, to je so kalcijuma i azotne kiseline sa formulom Ca(N
3)
2. [3] To su bezbojni kristali, rastvara se u vodi, formira kristalne hidrate.

Proizvodnja

[уреди | уреди извор]

Može se dobiti destilovanom reakcijom između hidrazoinske kiseline i kalcijum hidroksida.

Reakcija sveže destilovane azotne kiseline i kalcijum hidroksida dobija se:

Fizička svojstva

[уреди | уреди извор]

Kalcijum-azid formira bezbojne (bele), kristale koji difunduju u vazduhu. [4]

Kada su vodeni rastvori zamrznuti, [5] formiraju se kristalni hidrati sastava Ca(N3)2•n H2O, gde je n = 0,5, 1,5 i 4.

Kalcijum-azid je osetljiv na udarce i zapali se kada se samelje u maloj količini u avanu. Brzina detonacije 770 m/s.

Rastvorljiv je u vodi, nerastvorljiv u etanolu, acetonu, etru.

Bezbednost

[уреди | уреди извор]

Kalcijum-azid je osetljiv na udar, pri čemu može da detonira i da se zapali.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Calcium azide at Chemister
  4. ^ А.А. Мокров, И.К. Кукушкин, Е.М. Быконя, П.П. Пурыгин (2011). „Азиды щелочно-земельных металлов. способы получения. Физико-химические свойства. Перспективы применения.” (PDF). Вестник СамГУ — Естественнонаучная серия. 83 (2): 190—200. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-03-13. г. 
  5. ^ K. Torkar, H. Krischner, G. Ernst (1969). „Das System Ca(N3)2-H2O”. Monatshefte für Chemie / Chemical Monthly. 100 (1): 203—212. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Справочник химика. 2 (3-е изд., испр изд.). Л.: Химия. Редкол.: Никольский Б.П. и др. 1971. 
  • Руководство по неорганическому синтезу: В 6-ти т. 3. М.: Мир. Ред. Брауэр Г. 1985.