Keruletid

Keruletid
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Identifikatori
CAS broj17650-98-5 ДаY
ATC kodV04CC04 (WHO)
PubChemCID 16219178
DrugBankDB00403 ДаY
ChemSpider147304 ДаY
ChEBICHEBI:59219 ДаY
ChEMBLCHEMBL1201355 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC58H73N13O21S2
Molarna masa1352,405
  • [H][C@](NC(=O)[C@H](CC1=CC=C(OS(O)(=O)=O)C=C1)NC(=O)[C@H](CC(O)=O)NC(=O)[C@H](CCC(N)=O)NC(=O)[C@@H]1CCC(=O)N1)([C@@H](C)O)C(=O)NCC(=O)N[C@@H](CC1=CNC2=CC=CC=C12)C(=O)N[C@@H](CCSC)C(=O)N[C@@H](CC(O)=O)C(=O)N[C@@H](CC1=CC=CC=C1)C(N)=O
  • InChI=1S/C58H73N13O21S2/c1-29(72)49(71-57(87)40(23-31-12-14-33(15-13-31)92-94(89,90)91)68-56(86)43(26-48(78)79)69-52(82)37(16-18-44(59)73)65-51(81)36-17-19-45(74)63-36)58(88)62-28-46(75)64-41(24-32-27-61-35-11-7-6-10-34(32)35)54(84)66-38(20-21-93-2)53(83)70-42(25-47(76)77)55(85)67-39(50(60)80)22-30-8-4-3-5-9-30/h3-15,27,29,36-43,49,61,72H,16-26,28H2,1-2H3,(H2,59,73)(H2,60,80)(H,62,88)(H,63,74)(H,64,75)(H,65,81)(H,66,84)(H,67,85)(H,68,86)(H,69,82)(H,70,83)(H,71,87)(H,76,77)(H,78,79)(H,89,90,91)/t29-,36+,37+,38+,39+,40+,41+,42+,43+,49+/m1/s1 ДаY
  • Key:YRALAIOMGQZKOW-HYAOXDFASA-N ДаY

Keruletid je organsko jedinjenje, koje sadrži 58 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 1352,405 Da.[1][2]

Osobine

[уреди | уреди извор]
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 22
Broj donora vodonika 17
Broj rotacionih veza 38
Particioni koeficijent[3] (ALogP) -4,0
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -12,4
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 585,1

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).