Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |
URL | www |
---|---|
Tip sajta | socijalna mreža |
Registracija | opcionalno |
Dostupni jezici | engleski |
Vlasnik | Lithium Technologies |
Kreirao | Joe Fernandez, Binh Tran |
Pokrenut | 2008. |
Alexa rank | 255.007 (decembar 2019)[1] |
Trenutni status | zatvoren |
Klout je veb sajt i mobilna aplikacija koja koristi društvene medije da rangiraju uticaj svojih korisnika preko 'Klot Score', sto je numerički između 1 i 100. U određivanju skora, Klout uzima u obzir veličinu korisnikove aktivnosti na internetu i popularnosti objava koje objavljuje. Klout je napravljen 2008.
Klout koristi Twitter, Facebook, Google+, LinkedIn, Foursquare, Wikipedia, i Instagram podatke da bi napravio korisnički klout profil, koji dodeljuje 'Klout ocenu'. Klout Ocena je između 1 i 100, što veća ocena to znači da je ta osoba veći rank i ima veliki uticaj na društvenu mrežu. Dok su svim korisnicima Twittera dodeljene ocene, korisnici koji su se registrovali na Klout mogu da linkuju više društevnih mreža, pa će onda dobiti ocenu za sve mreže zajedno.
Klout meri uticaj koristeci 'data points' sa twittera, kao sto su pratioci, pracenja, 'retweets', listu clanova, koliko spam akaunta prate vas i slicno. Ova informacija se mesa sa ostalim podacima sa brojnim drustevnim mrezama koje dodju na Klout Score. Drustevne mreze koje uticu na Klout ocenu su Twitter, Facebook, Google+,Linkedln,Instagram i sam Klout, kao i Wikipedia. Drugi akaunt kao sto su Youtube, Flickr, Blogger, Tumblr, Last.fm, Wordpress i Bing mogu takodje da se linkuju ali od marta 2013. vise ne uticu na Klout ocenu. Microsoft je objavio strategiju ulaganja u Klout septembra 2012. gde ce Bing imati pristup Klout tehnologiji, i Klout ce imati pristup Bing-ovim podacima za posavljanje algoritma za ocenjivanje. Klout ocene su dopunjeni sa jos tri konkretne mere, koje Klout zove "istinski domet","pojacanje" i "uticaj mreze". Istinski domet je baziran na velicini korisnikovog dopisivanja, i koliko cesto ukljuce poruke. Pojacanje svoju ocenu dodeljuje na osnovu lajkova, 'retweetova', pominjanja i komentarisanja. Uticaj mreze ocenu prikazuje na osnovu korisnikove 'publike'.
Nekoliko primedbi na Kloutovu metodologiju je podignuto, odnoseci se kako na procese od strane cijih rezultata su generisani, tako i na ukupni drustveni efekat. Kriticari su istakli da Kloutovi rezultati nisu pravi pokazatelj uticaja koji neka osoba ima, istaknutog od strane Baraka Obame, predsednika SAD-a, koji ima nizi uticajni rezultat od broja koji imaju blogeri. Drugi socijalni kriticari tvrde da Kloutov rezultat obezvredjuje online komunikaciju i da promovise socijalno rangiranje i stratifikaciju, pokusavajuci da utvrdi ljudsku interakciju. Klout je pokusao da se bavi nekom od ovih kritika, nedavno azuriranje Kloutovog algoritma sada rangira vaznost Baraka Obame na nacin koji bolje prikazuje percepciju. Sajt je bio kritikovan zbog krsenja privatnosti manjina, i zbog eksploatacije korisnika u korist sopstvenog profita. John Scalzi je opisao princip koji stoji iza Kloutove operacije kao “drustveno zlo” u eksploataciji statusa anksioznosti svojih korisnika. Charles Stross opisao je uslugu kao “internet ekvivalent herpesu” , blogovanjem da njegova analiza Kloutovih uslova i odredbi otkriva da je poslovni model kompanije nelegalan u UK, gde je u suprotnosti sa Zakonom o zastiti podataka iz 1998. Stross savetuje citaoce da obrisu svoje Klout racune i odustanu od Klout(ovih)usluga. Ben Rothke je zakljucio da “ Klout ima svoj isecen/skrojen rad i cini se kao da oni treba da budu in beta malo duze. Klout moze, i treba da bude pozdravljen za pokusavanje da izmeri ovaj uzas nazvan drustveni uticaj; ali njegovi rezultati uticaja, istina, trebalo bi da nose veoma malo istog”. Klout je kritikovan zbog neprozirnosti svoje metodologije. Iako se tvrdi da se koriste napredne tehnike ucenja, uskladjivanjem teorije mreza, Sean Golliher je analizirao Kloutove rezultate korisnika Twitera i utvrdio da je jednostavni logaritam broja sledbenika bio dovoljan da objasni 95% odstupanja/neslaganja. Uprkos kontroverzi, neki poslodavci prihvataju Klaota, donoseci odluke o zaposljavanju zasnovane na Kloutovim rezultatima. U clanku za Wired, covek, prijavljen za VP poziciju sa 15 godina iskustva za velike brendove kao sto su America_Online, Ford and Kraft, eliminisan je kao kandidat iskljucivo zbog svog Klaot rezultata, koji je u to vreme bio 34, u korist drugog kandidata sa rezultatom 67.