Kristaloidni rastvori

Kristaloidni rastvori
Ringer laktat
ICD-9-CM38.93

Kristaloidni rastvori su rastvori jona male molekulske težine, koji mogu slobodno da prolaze kroz membrane, a koncentracija natrijuma i hlora određuje njihovu toničnost. Kristaloid može sadržati i glukozu ili može biti samo čist rastvor glukoze. Grupu kristaloidnih rastvora čine izotonični, hipotonični i hipertonični rastvori. I dok je uloga koloidnih rastvora još uvek nedovoljno ispitana, primena fiziološki balansiranih kristaloida bi mogla da bude najpodesnija za akutno lečenje kritično obolelih pacijenata.[1]

Značaj

[уреди | уреди извор]

Kako je sve je veći broj dokaza da izbor tečnosti za nadoknadu volumene može uticati na ishod bolesti,[2] neprastano se u medicini istražuje primeni idealnog rastvora za nadoknadu volumena koja bi trebalo:

  • da izazove predvidiv i dovoljan porast cirkulišućeg volumena,
  • da je po sastavu sličan ekstracelularnoj tečnosti,
  • da se potpuno metaboliše i izlučuje bez akumulacije u tkivima,
  • da ne izaziva štetne efekte
  • da ima ekonomsku opravdanost primene.

Međutim trenutno ne postoji takav rastvor dostupan za kliničku upotrebu.[3]

Karakteristike

[уреди | уреди извор]

Kristaloidni rastvori (za razliku od koloidnih rastvora koji ostaju duže, oko dva sata, u intravaskularnom prostoru i održavaju stabilnim onkotski pritisak plazme), kratko se zadržavaju u organizmu, i nakon oko 30 do 60 minuta, boravka u intravaskularnom prostoru prelaze u intersticijum. Zato primena većih količina kristaloidnih rastvora može dovesti do stvaranja edema u tkivima.

Vrste

[уреди | уреди извор]
Fiziološki rastvor (0,9% NaCl)
Fiziološki rastvor (0,9% NaCl)
Balansirani Hartmanov rastvor

Dugo vremena se koristi 0,9% NaCl koji po svojim karakteristikama predstavlja hipertoni rastvor, jer ima veću koncentraciju natrijuma i hlora u odnosu na plazmu. Iako se ovaj rastvor neopravdano naziva fiziološki rastvor, njegova prekomerna primena uzrokuje nastanak hiperhloremične metaboličke acidoze,[4] imunološka6 i bubrežna oštećenja.[5]

Nakon davanja izotonog slanog rastvora, distribucija rastvora se odigrava u ekstracelularnom prostoru, pošto natrijum ne prolazi membranu i ne ulazi u intracelularni prostor. Pošto vaskularni prostor zauzima 20% ekstracelularnog prostora, toliko će se i rastvora od ukupno datog zadržati u plazmi.[6]

Hipertoni rastvor (3%, 5%, 7,5%)

Zbog velikog opterećenja natrijumom i vodom, nakon primene fiziološkog rastvora, došlo se na ideju za novi koncept nadoknade malim volumenom. Nadoknada malim volumenom podrazumeva primenu (3%, 5%, 7,5%) hipertonih rastvora u malim količinama, prilikom nadoknade volumena tečnosti. Taj koncept reanimacije nije dao kratkoročne niti dugoročne dobre ishode, pa je ubrzo napušten.[7]

  • Rastvor 3% NaCl — se uglavnom koristi u korekciji teške hiponatrijemije,
  • Rastvor 5% i 7,5% NaCl — se koristi se kao jednokratna infuzija u reanimaciji hipovolemijskog

šoka i u cilju kontrole intrakranijalne hipertenzije.

Ringerov laktat

Ringerov laktat ili Hartmanov rastvor, po svom elektrolitnom sastavu, najsličniji je plazmi zbog dodatka laktata (koji održavaju pufersku snagu rastvora) i metabolisanja u jetri.

Kako se deo laktata ne metaboliše (D-izomer), on može izazvati acidozu, pa se kod pacijenata sa visokim nivoom laktata, ne savetuje njegova primena. Međutim, Ringerov laktat nalazi se u preporukama kao tečnost izbora u inicijalnom tretmanu masivnih krvarenja.

Rastvor 5% glukoze

Primena rastvora glukoze u rutinskoj terapiji nije preporučljiva, ali se 5% glukoza, kao hipotoni rastvor, primenjuje kod većeg gubitka vode iz tela.

Nakon davanja 5% glukoze, sva glukoza se metaboliše u jetri, a ostaje voda koja se raspoređuje po ekstra i intracelularnim odeljcima, u zavisnosti od volumena tečnosti.

Balansirani rastvori

Balansirani rastvori su posebna grupa rastvora, koja se preporučuju kao prva terapijska mera pri reanimaciji i nadoknadi cirkulišućeg volumena.[8] U Ovim rastvorima je bikarbonatni jon (zbog nestabilnosti u plastičnim flašama) zamenjen laktatima, maleatima ili glukonatima. Oni su obično derivati originalnih Hartman i Ringer rastvora (npr Plazma-Lyte A).

Balansirani rastvori spadaju u grupu relativno hipotoničnih rastvora, jer imaju nižu koncentraciju natrijuma nego ekstracelularna tečnost.

Prevelika primena balansiranih rastvora može izazvati hiperlaktemiju, metaboličku alkalozu, hipotoničnost i kardiotoksičnost.

Neželjena dejstva kristaloida

[уреди | уреди извор]
Štetnost rastvora koji sadrže hlor

Visoka koncentracija hlora i niska jonska razlika rastvora, u poređenju sa plazmom, direktno doprinose jatrogenoj hiperhloremičnoj metaboličkoj acidozi, koja može da maskira, simulira i/ili izazove štetne posledice.[9][10]

Kod zdravih volontera, davanje 2 L 0,9% rastvora izazvalo je značajno smanjenje renalnog protoka krvi i renalne kortikalne perfuzije u poređenju sa plazma lajtom.
Štetnost slanih rastvora

Upotreba slanih rastvora dovodi do povećane incidence akutne bubrežne insuficijencije[11]

Štetnost Ringerovog laktata

Ringerov laktat menja leukocitnu funkciju i remeti imunološki odgovor organizma, potencira migraciju neutrofila, deluje proinflamatorno i povećava stvaranje kiseoničnih supstanci.[12]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ana Cvetković, Nada Popović, Marina Stojanović, Primena infuzionih rastvora koe kritično obolelih pacijenata – pregled literature, COBISS.SR-ID 222305292 str.45
  2. ^ Johan AM, Michael GM (2013). „Resuscitation fluids”. N Engl J Med. 369: 1243—1251. .
  3. ^ Ana Cvetković, Nada Popović, Marina Stojanović, Primena infuzionih rastvora koe kritično obolelih pacijenata – pregled literature, COBISS.SR-ID 222305292 str.40
  4. ^ Morgan TJ, Venkatesh B, Hall J. Crystalloid strong ion difference determines metabolic acid-base change during acute normovolaemic haemodilution. Intensive Care Med 2004; 30:1432–1437.
  5. ^ Hadimioglu N, Saadawy I, Saglam T, Ertug Z, Dinckan A. The effect of differentcrystalloid solutions on acid-base balance and early kidney function after kidney transplantation. Anesth Analg 2008; 107:264–269.
  6. ^ Kristalodi U: Ana Cvetković, Nada Popović, Marina Stojanović, Primena infuzionih rastvora koe kritično obolelih pacijenata – pregled literature, COBISS.SR-ID 222305292
  7. ^ Cooper DJ, Myles PS, McDermott FT, et al. Prehospital hypertonic saline resuscitation of patients with hypotension and severe traumatic brain injury: a randomized controlled trial. JAMA 2004; 291:1350–1357.
  8. ^ Dellinger RP, Levy MM, Carlet JM, et al. Surviving Sepsis Campaign: international guidelines for management of severe sepsis and septic shock: 2008. Crit Care Med 2008; 36:296–327.
  9. ^ Yunos, Nor’azim Mohd; Bellomo, Rinaldo; Hegarty, Colin; Story, David; Ho, Lisa; Bailey, Michael (2012-10-17). „Association Between a Chloride-Liberal vs Chloride-Restrictive Intravenous Fluid Administration Strategy and Kidney Injury in Critically Ill Adults”. JAMA. 308 (15): 1566. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.2012.13356. 
  10. ^ Yunos, Norʼazim Mohd; Kim, In Byung; Bellomo, Rinaldo; Bailey, Michael; Ho, Lisa; Story, David; Gutteridge, Geoff A.; Hart, Graeme K. (2011). „The biochemical effects of restricting chloride-rich fluids in intensive care*”. Critical Care Medicine. 39 (11): 2419—2424. ISSN 0090-3493. doi:10.1097/ccm.0b013e31822571e5. 
  11. ^ Yunos NM, Kim IB, Bellomo R, et al. The biochemical effects of restricting chloride-rich fluids in intensive care. Crit Care Med 2011; 39: 2419–2424.
  12. ^ Neželjena dejstva kristaloida U: Ana Cvetković, Nada Popović, Marina Stojanović, Primena infuzionih rastvora koe kritično obolelih pacijenata – pregled literature, COBISS.SR-ID 222305292 str. 41

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).