Merima Njegomir | |
---|---|
Lični podaci | |
Ime po rođenju | Merima Kurtiš |
Datum rođenja | 9. novembar 1953. |
Mesto rođenja | Zemun (NR Srbija), FNR Jugoslavija |
Datum smrti | 20. novembar 2021. (68 god.) |
Mesto smrti | Beograd, Srbija |
Državljanstvo | Srbija |
Zanimanje | pevačica |
Muzički rad | |
Aktivni period | 1972—2021 |
Žanr | izvorna narodna |
Izdavačka kuća | PGP RTS |
Merima Njegomir (rođ. Merima Kurtiš, Zemun, 9. novembar 1953 — Beograd, 20. novembar 2021)[1][2] bila je srpska pevačica narodne muzike, sa statusom istaknutog estradnog umetnika. Dobitnica je velikog broja priznanja, među kojima su: Vukova nagrada za doprinos srpskoj kulturi (jedina od pevača narodne muzike), Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice, Nacionalni estradno-muzički umetnik Srbije i Zlatni mikrofon Radio Beograda, kao i preko dvadeset nagrada na brojnim muzičkim festivalima. Prva je od pevača narodne muzike održala koncert na Kolarcu. U toku karijere snimila je više od trideset nosača zvuka (studijskih albuma i singl-ploča) i otpevala čuvene hitove: Ivanova korita, Ruzmarin, Zbog tebe, Što je lepo kad se neko voli, Opilo nas vino, Da nije ljubavi tvoje, Pamtim još, Kad zaškripi kapija, Zelene su oči tvoje, Mezimica, Dok je majka živa bila… Osim komponovanih, njen repertoar čine i izvorne pesme šumadijskog, vranjanskog, crnogorskog i kosovskog melosa, sevdalinke, starogradske pesme, ruske pesme i romanse, kao i pesme na dvadeset stranih jezika, među kojima i na kineskom, hebrejskom, grčkom, italijanskom, mađarskom, francuskom…
Merima Njegomir je rođena kao Merima Kurtiš u naselju Kalvariji u Zemunu. Njen otac Adem, turskog porekla iz Ohrida, bio je usvojen kao dete. Majka Fatima rodom je iz Bijeljine. Roditelji su joj se razveli kad je završila osnovnu školu. Zbog razvoda roditelja propušta upisni rok u Zemunsku gimnaziju, te upisuje Turističku školu na Novom Beogradu. Nakon srednje škole, zavšrila je Višu turističku školu u Beogradu.[3] Pred mikrofon je prvi put stala slučajno, pevajući nekoliko pesama za svoje društvo u pratnji orkestra Jasima Alagića u restoranu „Citadela”, a od 01. maja 1972. godine počinje da nastupa sa ovim orkestrom. Septembra 1972. godine upisuje srednju muzičku školu „Kosta Manojlović” u Zemunu, odsek solo pevanje u klasi profesorke Milice Popović. U Beogradu peva najpre u motelu "Romeo i Julija", potom u restoranima u Domu armije i palati Beograđanka. Dok je pevala u restoranu „Romanitar” primetio ju je Svetomir Šešić — Šele i pozvao da snimi probne snimke za Radio Beograd, od kojih pesme „Idem putem, pesma se ori” i „Bisenija” ostaju kao trajni snimci Radio Beograda.[4] U komisiji koja ju je primila u Radio Beograd, bio je Cune Gojković.
1977. upoznaje Dragana Živkovića Tozovca, koji joj je komponovao prve dve pesme za album koji je objavio Jugoton.[5] Od prvog albuma 1977. godine, snimila ih je preko dvadeset i pet, kao i nekoliko singl-ploča. Takođe, snimila je preko 100 trajnih snimaka izvornih pesama za Radio Beograd.
Godine 1979. Merima se udala za Milana Njegomira. Iste godine dobila je status slobodnog umetnika i postala majka — rodila je kćerku Ljubicu, a zatim još i Milicu i Jelenu, i sina Marka.[6]
Dobitnica je niza priznanja, među kojima je najznačajnija Vukova nagrada za doprinos srpskoj kulturi, kao i Zlatni mikrofon PGP RTS-a, Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Nacionalni estradno-muzički umetnik Srbije (najviše priznanje koje dodeljuje Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije), Povelja udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike, Specijalna nagrada Radio Beograda za doprinos očuvanju tradicionalne narodne muzike, nagrada „Carica Teodora” 2002. godine, Estradna nagrada Srbije.[5] 2019. godine Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije dodelio joj je Estradno-muzičku nagradu Srbije za životno delo.[7] Od 1979. godine do danas učestvovala je na preko četrdeset pet muzičkih festivala i osvojila više od dvadeset prvih nagrada.[8]
Najveći hitovi Merime Njegomir su: Ivanova korita, Ruzmarin, Zbog tebe, Što je lepo kad se neko voli, Opilo nas vino, Da nije ljubavi tvoje, Pamtim još, Kad zaškripi kapija, Zelene su oči tvoje, Bol bolujem, Mezimica, Samo jedna reč, Ljube mi se crne oči, Usamljena, A gde si ti.
Poznate su njene interpretacije tradicionalnih pesama: Zajdi, zajdi, Marijo, bela kumrijo, Sejdefu majka buđaše, Što si Leno na golemo, Svu noć mi bilbil prepeva, Jutros mi je ruža procvetala. Takođe, u svom repertoaru peva na dvadeset stranih jezika — hebrejskom, kineskom, turskom, grčkom, italijanskom, mađarskom, francuskom, engleskom, a naročito je poznata kao interpretatorka ruskih narodnih pesama i romansi.[9]
Prva je od izvođača narodne muzike održala koncert na Kolarcu (1995) i jedna od retkih koja je u ovoj dvorani kasnije više puta priređivala koncerte. Koncertom na Kolarcu 2002. godine obeležila je trideset, a koncertima u Sava centru 2007. i 2012. godine trideset pet,[10] odnosno četrdeset godina umetničkog rada.[11]
Kao urednica narodne redakcije RTS-a, bila je posvećena projektima vezanim za snimanje, čuvanje i promociju tradicionalne muzike Srbije. Dobitnica je nacionalne penzije Republike Srbije. Imala je status istaknutog umetnika.
Preminula je od raka pankreasa 20. novembra 2021. godine[12]. Sahranjena je 23. novembra 2021. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[13]
Njena poslednja pesma „Ljubav traje” objavljena je na dan njene smrti.[14]
Kada slušam Merimu Njegomir kako peva, ja verujem da ona peva i kada ćuti. Jer ona peva dušom. Blago njoj. I svima koji je slušaju...
— Dobrica Ćosić, književnik
Njeno interesovanje i umetnički dijapazon dosežu tako daleko da je vode u legendu, u nacionalnu elitu i trajnost.
— Božidar Boki Milošević, magistar klarineta
Merima Njegomir je dragulj naše kulture i našeg muzičkog života.
— Mihailo Marković, akademik[5]
Znam mnogo pokušaja interpretacije čuvene pesme Zajdi, zajdi, ali malo onih koji se mogu porediti sa Merimom. Svojom interpretacijom ona bi rasplakala kamen.
— Bora Dugić, virtuoz na fruli[15]
|title=
(помоћ)
|title=
(помоћ)
|title=
(помоћ)
|title=
(помоћ)
|title=
(помоћ)
|title=
(помоћ)