Napredak u veštačkoj inteligenciji

Napredak u mašinskoj klasifikaciji slika
Stopa grešaka veštačke inteligencije po godinama. Crvena linija - stopa grešaka obučenog čoveka na datom zadatku.

Napredak u veštačkoj inteligenciji (VI) odnosi se na progres, prekretnice i prodore koji su postignuti u oblasti veštačke inteligencije tokom vremena. Veštačka inteligencija je multidisciplinarna grana računarske nauke koja ima za cilj stvaranje mašina i sistema sposobnih za obavljanje zadataka koji obično zahtevaju ljudsku inteligenciju. Aplikacije veštačke inteligencije su korišćene u širokom spektru oblasti uključujući medicinsku dijagnozu, ekonomsko-finansijske aplikacije, kontrolu robota, pravo, naučna otkrića, video igre i igračke. Međutim, mnoge VI aplikacije se ne doživljavaju kao veštačka inteligencija: „Mnogo najsavremenije VI se filtriralo u opšte aplikacije, često bez da se nazivaju veštačka inteligencija, jer kada nešto postane dovoljno korisno i dovoljno uobičajeno, više se ne označava kao VI.“[1][2] „Mnoge hiljade VI aplikacija su duboko ugrađene u infrastrukturu svake industrije.“[3] Krajem 1990-ih i početkom 21. veka, AI tehnologija je postala široko korišćena kao elementi većih sistema,[3][4] ali su ovoj oblasti retko priznate zasluge za ove uspehe u to vreme.

Kaplan i Henlajn strukturiraju veštačku inteligenciju kroz tri evolucione faze: 1) uska veštačka inteligencija – primena VI samo na specifične zadatke; 2) opšta veštačka inteligencija – primena veštačke inteligencije na nekoliko oblasti, i sposobnost VI da autonomno rešava probleme za koje nije neposredno dizajnirana; i 3) veštačka super inteligencija – primena veštačke inteligencije na bilo koju oblast sa sposobnošću za ispoljavanje naučne kreativnosti, društvenih veština i opštu mudrosti.[2]

Da bi se omogućilo poređenje sa ljudskim performansama, veštačka inteligencija se može proceniti na ograničenim i dobro definisanim problemima. Takvi testovi su nazvani Tjuringovi testovi stručnjaka. Takođe, manji problemi pružaju ostvarljivije ciljeve i sve je veći broj pozitivnih rezultata.

Ljudi i dalje značajno nadmašuju GPT-4 i modele obučene na ConceptARC merilu, koji su postigli 60% u većini kategorija i 77% u jednoj kategoriji, dok su ljudi manifestovali 91% u svim i 97% u jednoj kategoriji.[5]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ AI set to exceed human brain power Архивирано 2008-02-19 на сајту Wayback Machine CNN.com (July 26, 2006)
  2. ^ а б Kaplan, Andreas; Haenlein, Michael (2019). „Siri, Siri, in my hand: Who's the fairest in the land? On the interpretations, illustrations, and implications of artificial intelligence”. Business Horizons. 62: 15—25. S2CID 158433736. doi:10.1016/j.bushor.2018.08.004. 
  3. ^ а б Kurtzweil 2005, стр. 264
  4. ^ National Research Council (1999), „Developments in Artificial Intelligence”, Funding a Revolution: Government Support for Computing Research, National Academy Press, ISBN 978-0-309-06278-7, OCLC 246584055  under "Artificial Intelligence in the 90s"
  5. ^ Biever, Celeste (25. 7. 2023). „ChatGPT broke the Turing test — the race is on for new ways to assess AI”. Nature. Приступљено 26. 7. 2023. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]