Nikl selenid
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.013.834 |
| |
| Svojstva | |
| NiSe | |
| Molarna masa | 137,66 g·mol−1 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Nickel selenide is neorgansko jedinjenje formulom NiSe. Poput mnogih drugih metalnih halkogenida, negov fazni dijagram je komplikovan. Dva druga selenida nikla su poznata, NiSe2 sa piritnom strukturom, i Ni2Se3. NiSe je obično nestehiometrijsko jedinjenje i često se opisuje formuilom Ni1-xSe, sa 0 < x <0.15.[3]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Zhongbin Zhuang, Qing Peng Jing Zhuang, Xun Wang, Yadong Li "Controlled Hydrothermal Synthesis and Structural Characterization of a Nickel Selenide Series" Chemistry - A European Journal 2005, Volume 12, pages 211–217. . doi:10.1002/chem.200500724. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Literatura
[уреди | уреди извор]- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
