Pacijent kontrolisana analgezija

Pacijent kontrolisana analgezija
Infuziona pumpa koja se koristi u pacijent kontrolisanoj analgeziji, konfiguririsana za epiduralnu primenu fentanila i bupivakaina u postoperativnoj analgeziji]]
MeSHD016058

Pacijent kontrolisana analgezija (skraćeno PCA od engl. reči Patient Controlled Analgesia) terapijska je metoda koja omogućava pacijentu koji pati od hroničnog bola, da u određenim granicama sam reguliše unos analgetika.[1] Ovaj metod anelgezije može se uspešno koristiti kod odraslih i dece starije od 5 godina, odmah nakon primene prve bolus doze analgetika ili količine analgetika koja se isporučuje pacijentu kada on sam aktivira infuzionu pumpu za primenu leka.[2] Metoda je pokazala vrlo dobre rezultate, a njen beniifit je mogućnost promene doze analgetika u zavisnosti od jačine bola i objektivno učešća pacijenta u njegovom tretmanu.

Opšta razmatranja

[уреди | уреди извор]

Hronična bol je javno-zdravstveni, društveni, ekonomski i humani problem u svetu. Od hroničnog bola pati oko 22% svetskog stanovništva, zbog čega se sindromu hroničnog bola posvećuje velika pažnja.

Pristup lečenju bola multidisciplinaran je i multimodalan. Više specijalista sudeluje u dijagnostici i lečenju hroničnog bola. Farmakoterapija bola postala je kamen temeljac lečenja ovog sindroma čije lečenje se provodi analgeticima (paracetamol, acetilsalicilna kiselina, nesteroidnim antireumatskim lekovima opioidima),[3] i koanalgeticima (antikonvulzivi, antidepresivi).

Prednosti

[уреди | уреди извор]

Glavne prednosti ove analgezije su:

  • Pacijent koji ima bolove sam sebi dozira analgetike u odnosu na intenzitet i karakter bola, i tako ima sopstvenu kontrolu nad bolom
  • Smanjen strah od pojačanja bola
  • Lek se odmah ubrizgava, pacijent ne čeka pripremu
  • Izuzetno korisna za previjanje i fizikalnu terapiju
  • Režim analgezije prilagođen potrebama pacijenta
  • Povećanje kvaliteta lečenja i nege
  • Skraćenje boravka u bolnici – manje bolničkih dana
  • Manji troškovi lečenja
  • Bolji utisak o lečenju u bolnici
  • Da lekar pre početka terapije programira infuzionu pumpu (ako se ona koristi) kojom se isporučuje analgetik
  • Da kod dobro programirana PCA, pod uslovom da se pravilno koristi, je gotovo nemoguće da se pacijent predozira anelgetikom.[4]

Način primene

[уреди | уреди извор]

Putevi primene pacijent kontrolisane analgezije su:

  • Oralno (preko usta)
  • Inhalaciono (udisanjem leka)
  • Intranazalno (preko nosnih maski)
  • Intravenski (ubrizgavanjem leka u venu).[5]

Kombinovana primena analgetika u PCA

[уреди | уреди извор]

Kombinovana primena analgetika u pacijent kontrolisanoj analgeziji omogućuje njihovu aplikaciju u manjim dozama, uz istovremeno smanjenje rizika od neželjenih dejstava.[6] Tako npr. tramadol i metamizol se često koriste u terapiji akutnog postoperativnog bola u bolus dozama.[7] Međutim, kontinuirana primena ova dva analgetika je efikasnija3, jer se ovim načinom za kratko vreme, postiže peak-plazma koncentracija, koja se u narednim satima održava, prilagođavanjem brzine infuzije.[8]

Indikacije

[уреди | уреди извор]

Glavna indikacija za primenu pacijent kontrolisane analgezije je terapija akutnog i hroničnog bola, u ambulantnim, bolničkim i kućnim uslovima, kod.

  • Kancerskog bola
  • Pstoperativnog bola
  • Postraumatskog bola

Kontarindikacije

[уреди | уреди извор]

Glavne kontraindikacije za primenu ove metode su:

  • Konfuzni, dezorjentisani pacijenti
  • Pacijenti koji zbog prirode bolesti ne mogu da uče
  • Pacijentui koji ne mogu da koriste ruke
  • Mlađi od 5 godina
  • Kritično oboleli (pacijenti koji se leče u jedinicama intenzivne nege)

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Karanikolas M, Aretha D, Kiekkas P, Monantera G, Tsolakis I, Filos KS (October 2010). „"Case report. Intravenous fentanyl patient-controlled analgesia for perioperative treatment of neuropathic/ischaemic pain in haemodialysis patients: a case series"”. J Clin Pharm Ther.  35 (5): 603–8.
  2. ^ Patient controlled analgesia for adults. Thomson Healthcare, Inc. 2010.
  3. ^ Packer KJ, Titel JH (1969). „Methoxyflurane analgesia for burns dressings: experience with the Analgizer (subscription required)”. British Journal of Anaesthesia.  41 (12): 1080–5
  4. ^ Romagnoli A, Busque L, Power DJ (1970). „"The "analgizer" in a general hospital: a preliminary report"”. Canadian Journal of Anesthesia.  17 (3): 275–8.
  5. ^ Patient-controlled analgesia system (PCA). Clinical Reference Systems. 10. McKesson Health Solutions. 2010.
  6. ^ Buvanendran A, Kroin JS. Multimodal analgesia for controlling acute postoperative pain.Curr Opin Anesthesiol 2009; 22:588–93.
  7. ^ Ip HY, Abrishami A,Peng PW, Wong J, Chung F: Predictors of postoperative pain and analgesic consumption:a qualitative systematic review. Anesthesiology 2009; 111:657–77
  8. ^ Apfelbaum JL, Chen C, Mehta SS, Gan TJ. Postoperative pain experience: results from a national survey suggest postoperative pain continues to be undermenaged. Anesth Analg 2003; 97:534–40

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Levy M, Zylber Katz E, Rosenkranz B. Clinical pharacocinetics of dipyrone and its metabolites. Clin Pharmacokin 1995; 28:216–234.
  • Raffa B, Friderichs E, Reimann W; et al. (1993). „Complementary and synergistic antinociceptive interaction between the enantiomers of tramadol”. J Pharmacol. ; 267:331–40
  • Grond S, Sablotzki A. Clinical pharmacology of tramadol. Clin Pharmac 2004; 43:879–923.
  • Stamer U, Lehnen K, Hother F et al. Impact of CYP2D6 genotype on postoperative tramadol analgesia. Pain 2003; 231–238.
  • Tighe P, Wendling L, Patel A et al. Clinically derived early postoperative pain trajectories differ by age,sex and type of surgery. Pain 2015; 156:609–617
  • Macintyre P, Jarvis D. Age is the best predictor of postoperative morphine requirements. Pain 1996; 64:357–364.
  • Lempa M, Kohler L. Postoperative pain relief in morbidly obese patient:feasibility study of a combined dipyrone/tramadol infusion. Pain 1999; 2:172–175.
  • Crombie, JM (1876). „On the self-administration of chloroform”. The Practitioner. 16 (2): 97—101. ISSN 0032-6518. Приступљено 2. 8. 2018. 
  • Klieman RL, Lipman AG, Hare BD, MacDonald SD (1988). „A comparison of morphine administered by patient-controlled analgesia and regularly scheduled intramuscular injection in severe, postoperative pain”. J Pain Sympt Manag. 3: 15—22. 
  • Sechzer, PH (1971). „Studies in pain with the analgesic-demand system”. Anesthesia and Analgesia. 50 (1): 1—10. ISSN 0003-2999. PMID 5100236. doi:10.1213/00000539-197101000-00001. 
  • Fast Fact and Concept #085: Epidural Analgesia, End of Life/Palliative Education Resource Center, Medical College of Wisconsin
  • White PF (1988). „Use of patient-controlled analgesia for the treatment of acute pain”. JAMA. 259: 242—247. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).