Platipneja

Platipneja
Kratkoću daha tokom disanja koje se pogoršava u uspravnom (stojećem ili sedećem) položaju, a poboljšava tokom ležanja na ravnoj podlozi (bez uzglavlja)
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostkardiologija, pulmologija

Platipneja је medicinski izraz izveden iz grčkog jezika od reči platus što znači ravan i pnoea što znači dah) je medicinski simptom koji označi kratkoću daha tokom disanja koje se pogoršava u uspravnom (stojećem ili sedećem) položaju, a poboljšava tokom ležanja na ravnoj podlozi (bez uzglavlja).[1][2] Ova vrsta kratkoća daha, koja nastaje tokom ležanja na leđima suprotna je od ortopneje koja se javlja tokom ležanja a poboljšava tokom stajanja i/ili sedenja.[3]

Dijagnoza platipneje obično je složena i zahtieva temeljnu kliničku i radiološku procenu pacijenta. Klinički ishod zavisi o utvrđivanju osnovne etiologije. Rana dijagnoza i ciljano i usaglašeno lečenje moguće je samo multidisciplinarnim pristupom, koji uključuje pulmologa, kardiologa, radiologa i respiratornog terapeuta.[4] U idealnom slučaju će se lečiti osnovni poremećaj i na taj način ukloniti respiratorni simptomi. Ako to nije moguće zbog prirode osnovnog poremećaja, klinički tretman platipneje mora biti usmeren na edukaciju i upravljanje simptomima.

Istorija

[уреди | уреди извор]

Platineja je prvi kao simptom opisana od strane doktora Buršea i njegovih saradnika 1949. godine, dok je kao medicinski izraz (platipneja) prvi put počela da se primenjuje od 1969. godine.

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]

Platipneja koja može koegzistirati ili biti uzrokovana ortodeoksijom koja je definisana kao desaturacija kiseonikomka u uspravnom položaju, tada zajednički sa njom predstavljaju sindrom nazvan platipneja-ortodeoksija sindrom.[5][1]

Trenutno ne postoje podaci za procenu učestalosti platipneje jer većina slučajeva ostaje neprimećena osim ako se kliničari posebno ne pozabave ovim simptomima. Dodatno, istraživanje stepena dispneje ili zasićenosti kiseonikom u uspravnom i sedećem položaju obično nije deo rutinskog merenja vitalnih znakova ili fizikalnog pregleda; stoga se pozicione promene u oksigenaciji mogu lako prevideti.[6]

Etiologija

[уреди | уреди извор]
Defekt pretkomorske pregrade sa levo-desnim šantom

Nakon do danas sprovedenih istraživanja opisaln je veći broj mogućih uzroke ovog stanja, koji se prea etiologiji mogu široko klasificirati u intrakardijalne i ekstrakardilane.[3]

Intrakardijalni uzroci

Iz ove grupe uzroka kao najčešći navode se:[7]

  • foramen ovale (PFO),
  • atrijski septalni defekt (ASD)
  • atrijalna septalna aneurizma (ASA) navedeni su kao najčešća etiologija.[8]
Ekstrakardijalni uzroci

Kao etiološki činilac u ekstrakardijalne faktore spadaju:

  • Unutarplućni šantovi — plućna arteriovenska malformacija (AVM), plućne parenhimske bolest i hepatopulmonalni sindrom spadaju u najčeč uzroke iz ove grupe
  • Vanplućni šantovi — opisani su u nekoliko studija kao mogući činioci poput masne embolije, Parkinsonove bolesti, iako se precizan mehanizam tih etiologija koje dovode do platipneje ostao kontroverzan i neuhvatljiv.[8]

Patofiziologija

[уреди | уреди извор]

Patofiziologija platipneje nije u potpunosti shvaćena, ali se smatra da se javlja kod pacijenata s poremećajima povezanim sa položajem tela koji remeti desno-levi protok krvi kroz intrapulmonalni ili intrakardijalni šant, u ​​stanjima poput plućne hipertenzije, plućne embolije, nakon pneumonektomije ili kod velikog perikardnog izliva.[2] Platipneja se kod ntrapulmonalnih šantova s desna na levo javlja uglavnom na bazi pluća kod pacijenata sa hepatopulmonalnim sindromom (HPS).[9][10]

Klinička slika

[уреди | уреди извор]

Neki od znakova i simptoma u kliničkoj slici su:[2][11]

  • Vitalni znaci ortodeoksije — ne reagovanje na davanje kiseonika, koje može biti povezano sa prisustvom šanta sa desna na levo.
  • Pojava paukolikih nevus po koži, palmarni eritem, ascites, edem itd, što može ukazivati na hronične bolesti jetre.
  • Simptomi idiopatske plućne fibroze.

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Dijagnoza platipneje je obično složena i zahteva temeljnu kliničku i radiološku procenu pacijenta.[12]

Terapija

[уреди | уреди извор]

Imajući u vidu činjenicu da je platipneja simptom, a ne bolest, njeno lečenje trebalo bi biti multidisciplinarno i pre svega usmereno prema osnovnom poremećaju:

  • Svim hipoksičnim pacijentima treba obezbediti dodatni kiseonik.
  • Za cirotične bolesnike sa HPS jedini definitivni tretman je transplantacija jetre.[13]
  • Lečenje bolesti pluća zavisi od osnovne bolesti, ali najčešče uključuje antibiotike za upalu pluća, emboloterapiju za velike plućne arteriovenske malformacije i specifično lečenje pacijenata sa intersticijskom bolesti pluća.[14]

Prognoza

[уреди | уреди извор]

Klinički ishod zavisi od utvrđivanja osnovne etiologije.[15] Koordinacija nege i rano uključivanje multidisciplinarnog tima koji bi trebalo da čini pulmologa, kardiolog, radiolog i respiratornog terapeuta, neophodni su za ranu dijagnozu i ciljano lečenje.[4]

U idealnom slučaju ako se leči osnovni poremećaj, mogu da se eliminišu i respiratorni simptomi. Ako to nije moguće zbog prirode osnovnog poremećaja, kliničko upravljanje platipnejom mora biti usmereno na edukaciju i simptomatsku terapiju.[16]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Samih, Khauli (2025). „Platypnea”. www.ncbi.nlm.nih.gov. PMID 30521255. Приступљено 8. 12. 2019. 
  2. ^ а б в Cheng T.O (2002). „Mechanisms of platypnea–orthodeoxia: What causes water to flow uphill?”. Circulation. 105 (6): e47. doi:10.1161/circ.105.6.e47. 
  3. ^ а б Agrawal, A.; Palkar, A.; Talwar, A. (август 2017). „The multiple dimensions of Platypnea-Orthodeoxia syndrome: A review”. Respir Med. 129: 31—38. PMID 28732833. doi:10.1016/j.rmed.2017.05.016. 
  4. ^ а б Cheng, T. O. (мај 1999). „Platypnea-orthodeoxia syndrome: etiology, differential diagnosis, and management”. Catheter Cardiovasc Interv. 47 (1): 64—6. PMID 10385164. doi:10.1002/(SICI)1522-726X(199905)47:1<64::AID-CCD15>3.0.CO;2-6. .
  5. ^ Altman, M.; Robin, E. D. (децембар 1969). „Platypnea (diffuse zone I phenomenon?)”. New England Journal of Medicine. 281 (24): 1347—8. PMID 5355439. doi:10.1056/NEJM196912112812408. 
  6. ^ Rodrigues P, Palma P, Sousa-Pereira L (2012). „Platypnea-orthodeoxia syndrome in review: defining a new disease?”. Cardiology. 123 (1): 15—23. PMID 22948714. doi:10.1159/000339872. . [PubMed] [Reference list]
  7. ^ Cheng, T. O. (1999). „Platypnea-orthodeoxia syndrome: etiology, differential diagnosis, and management”. Cathet Cardiovasc Interv. 47: 64—66. PMID 10385164. doi:10.1002/(SICI)1522-726X(199905)47:1<64::AID-CCD15>3.0.CO;2-6. 
  8. ^ а б Lee, C. H.; Cheng, S. T. (јануар 2011). „Shortness of breath while sitting up: hepatopulmonary syndrome”. CMAJ. 183 (1): 80. PMID 20940238. doi:10.1503/cmaj.090576. 
  9. ^ Cheng, T. O. (фебруар 2002). „Mechanisms of platypnea-orthodeoxia: What causes water to flow uphill?”. Circulation. 105 (6): e47. PMID 11839642. doi:10.1161/circ.105.6.e47. 
  10. ^ Krowka, Michael J.; Dickson, E. Rolland; Cortese, Denis A. (1993). „Hepatopulmonary Syndrome”. Chest. 104 (2): 515—521. ISSN 0012-3692. doi:10.1378/chest.104.2.515. 
  11. ^ Medina, Alfonso; de Lezo, Jose Suarez; Caballero, Eduardo; Ortega, Jose Ramon (2001-08-07). „Platypnea-Orthodeoxia due to Aortic Elongation”. Circulation. 104 (6): 741—741. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/hc3101.093603. 
  12. ^ Henkin, Stanislav; Negrotto, Sara; Pollak, Peter M.; Cullen, Michael W.; O'Cochlain, D. Fearghas; Wright, R. Scott (2015). „Platypnea-Orthodeoxia Syndrome: Diagnostic Challenge and the Importance of Heightened Clinical Suspicion”. Texas Heart Institute Journal. 42 (5): 498—501. ISSN 0730-2347. PMID 26504452. doi:10.14503/thij-14-4596. 
  13. ^ Akin E, Krüger U, Braun P, Stroh E, Janicke I, Rezwanian R, Akin I, Schöls WH (2014). „The platypnea-orthodeoxia syndrome”. Eur Rev Med Pharmacol Sci. 18 (18): 2599—604. PMID 25317791. .
  14. ^ Reynaud-Gaubert M, Thomas P, Gaubert JY, Pietri P, Garbe L, Giudicelli R, Orehek J, Fuentes P (децембар 1999). „Pulmonary arteriovenous malformations: lung transplantation as a therapeutic option”. Eur. Respir. J. 14 (6): 1425—8. PMID 10624776. doi:10.1183/09031936.99.14614259. .
  15. ^ Agrawal, Abhinav; Palkar, Atul; Talwar, Arunabh (2017-08-01). „The multiple dimensions of Platypnea-Orthodeoxia syndrome: A review”. Respiratory Medicine (на језику: енглески). 129: 31—38. ISSN 0954-6111. PMID 28732833. doi:10.1016/j.rmed.2017.05.016. 
  16. ^ Collisson E.A., Nourmand H., Fraiman M.H., Cooper C.B., Bellamy P.E., Farmer D.G., Vierling J.M., Ghobrial R.M., Busuttill R.W (2002). „Retrospective analysis of the results of liver transplantation for adults with severe hepatopulmonary syndrome”. Liver Transpl. 8 (10): 925—931. PMID 12360435. doi:10.1053/jlts.2002.35544. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
  • Platypnea — www.ncbi.nlm.nih.gov (језик: енглески)
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).