Platipneja

Platipneja
Kratkoću daha tokom disanja koje se pogoršava u uspravnom (stojećem ili sedećem) položaju, a poboljšava tokom ležanja na ravnoj podlozi (bez uzglavlja)
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostkardiologija, pulmologija

Platipnejaili platypnoea — medicinski izraz izveden iz grčkog jezika od reči platus što znači ravan i pnoea što znači dah) je medicinski simptom koji označi kratkoću daha tokom disanja koje se pogoršava u uspravnom (stojećem ili sedećem) položaju, a poboljšava tokom ležanja na ravnoj podlozi (bez uzglavlja).[1][2] Ova vrsta kratkoća daha, koja nastaje tokom ležanja na leđima suprotna je od ortopneje koja se javlja tokom ležanja a poboljšava tokom stajanja i/ili sedenja.[3] Prvi put je kao simptom opisana od strane doktora Buršea i njegovih saradnika 1949. godine, dok je kao medicinski izraz platipneja prvi put počela da se primenjuje od 1969. godine.[3]

Dijagnoza platipneje obično je složena i zahtieva temeljnu kliničku i radiološku procenu pacijenta. Klinički ishod zavisi o utvrđivanju osnovne etiologije. Rana dijagnoza i ciljano i usaglašeno lečenje moguće je samo multidisciplinarnim pristupom, koji uključuje pulmologa, kardiologa, radiologa i respiratornog terapeuta.[4] U idealnom slučaju će se lečiti osnovni poremećaj i na taj način ukloniti respiratorni simptomi. Ako to nije moguće zbog prirode osnovnog poremećaja, klinički tretman platipneje mora biti usmeren na edukaciju i upravljanje simptomima.

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]

Platipneja koja može koegzistirati ili biti uzrokovana ortodeoksijom koja je definisana kao desaturacija kiseonikomka u uspravnom položaju, tada zajednički sa njom predstavljaju sindrom nazvan platipneja-ortodeoksija sindrom.[5][1]

Trenutno ne postoje podaci za procenu učestalosti platipneje jer većina slučajeva ostaje neprimećena osim ako se kliničari posebno ne pozabave ovim simptomima. Dodatno, istraživanje stepena dispneje ili zasićenosti kiseonikom u uspravnom i sedećem položaju obično nije deo rutinskog merenja vitalnih znakova ili fizikalnog pregleda; stoga se pozicione promene u oksigenaciji mogu lako prevideti.[6]

Etiologija

[уреди | уреди извор]
Defekt pretkomorske pregrade sa levo-desnim šantom

Nakon do danas sprovedenih istraživanja opisaln je veći broj mogućih uzroke ovog stanja, koji se prea etiologiji mogu široko klasificirati u intrakardijalne i ekstrakardilane.[3]

Intrakardijalni uzroci

Iz ove grupe uzroka kao najčešći navode se:[7]

  • foramen ovale (PFO),
  • atrijski septalni defekt (ASD)
  • atrijalna septalna aneurizma (ASA) navedeni su kao najčešća etiologija.[8]
Ekstrakardijalni uzroci

Kao etiološki činilac u ekstrakardijalne faktore spadaju:

  • Unutarplućni šantovi — plućna arteriovenska malformacija (AVM), plućne parenhimske bolest i hepatopulmonalni sindrom spadaju u najčeč uzroke iz ove grupe
  • Vanplućni šantovi — opisani su u nekoliko studija kao mogući činioci poput masne embolije, Parkinsonove bolesti, iako se precizan mehanizam tih etiologija koje dovode do platipneje ostao kontroverzan i neuhvatljiv.[8]

Patofiziologija

[уреди | уреди извор]

Patofiziologija platipneje nije u potpunosti shvaćena, ali se smatra da se javlja kod pacijenata s poremećajima povezanim sa položajem tela koji remeti desno-levi protok krvi kroz intrapulmonalni ili intrakardijalni šant, u ​​stanjima poput plućne hipertenzije, plućne embolije, nakon pneumonektomije ili kod velikog perikardnog izliva.[2] Platipneja se kod ntrapulmonalnih šantova s desna na levo javlja uglavnom na bazi pluća kod pacijenata sa hepatopulmonalnim sindromom (HPS).[9]

Klinička slika

[уреди | уреди извор]

Neki od znakova i simptoma u kliničkoj slici su:[2][10]

  • Vitalni znaci ortodeoksije — ne reagovanje na davanje kiseonika, koje može biti povezano sa prisustvom šanta sa desna na levo.
  • Pojava paukolikih nevus po koži, palmarni eritem, ascites, edem itd, što može ukazivati na hronične bolesti jetre.
  • Simptomi idiopatske plućne fibroze.

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Dijagnoza platipneje je obično složena i zahteva temeljnu kliničku i radiološku procenu pacijenta.

Terapija

[уреди | уреди извор]

Imajući u vidu činjenicu da je platipneja simptom, a ne bolest, njeno lečenje trebabiti multidisciplinarno i pre svega usmereno prema osnovnom poremećaju:

  • Svim hipoksičnim pacijentima treba obezbediti dodatni kiseonik.
  • Jedini definitivni tretman za cirotične bolesnike sa HPS je transplantacija jetre.[11]
  • Bolesti pluća: lečenje zavisi od osnovne bolesti, ali najčešče uključuje antibiotike za upalu pluća, emboloterapiju za velike plućne arteriovenske malformacije i specifično lečenje pacijenata sa intersticijskom bolesti pluća.[12]

Prognoza

[уреди | уреди извор]

Klinički ishod zavisi od utvrđivanja osnovne etiologije.[13] Koordinacija nege i rano uključivanje multidisciplinarnog tima koji uključuje pulmologa, kardiologa, radiologa i respiratornog terapeuta, neophodni su za ranu dijagnozu i ciljano lečenje.[4] U idealnom slučaju ako se leči osnovni poremećaj, na taj način se eliminišu i respiratorni simptomi. Ako to nije moguće zbog prirode osnovnog poremećaja, kliničko upravljanje platipnejom mora biti usmereno na edukaciju i simptomatsku terapiju.[14]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Samih, Khauli. „Platypnea”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 8. 12. 2019. 
  2. ^ а б в Cheng T.O. Mechanisms of platypnea–orthodeoxia: What causes water to flow uphill? Circulation. 105: e47. 2002.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [PubMed] [Google Scholar]
  3. ^ а б в Agrawal A, Palkar A, Talwar A (август 2017). „The multiple dimensions of Platypnea-Orthodeoxia syndrome: A review”. Respir Med. 129: 31—38. .
  4. ^ а б Cheng TO. Platypnea-orthodeoxia syndrome: etiology, differential diagnosis, and management. Catheter Cardiovasc Interv. 47 (1): 64—6. мај 1999.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  5. ^ Altman M, Robin ED. Platypnea (diffuse zone I phenomenon?). New England Journal of Medicine. 281 (24): 1347—8. децембар 1969.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  6. ^ Rodrigues P, Palma P, Sousa-Pereira L. Platypnea-orthodeoxia syndrome in review: defining a new disease?. Cardiology. 123 (1): 15—23. 2012.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [PubMed] [Reference list]
  7. ^ Cheng TO. Platypnea-orthodeoxia syndrome: etiology, differential diagnosis, and management. Cathet Cardiovasc Interv. 47: 64—66. 1999.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ а б Lee CH, Cheng ST (јануар 2011). „Shortness of breath while sitting up: hepatopulmonary syndrome”. CMAJ. 183 (1): 80. 
  9. ^ Cheng TO. Mechanisms of platypnea-orthodeoxia: what causes water to flow uphill? Circulation. 2002 Feb 12;105(6):e47.
  10. ^ Medina A, Suarez de Lezo J, Caballero E, et al. Platypnea-orthodeoxia due to aortic elongation. Circulation. 2001; 104: 741.
  11. ^ Akin E, Krüger U, Braun P, Stroh E, Janicke I, Rezwanian R, Akin I, Schöls WH. „The platypnea-orthodeoxia syndrome”. Eur Rev Med Pharmacol Sci. 18 (18): 2599—604. 2014. .
  12. ^ Reynaud-Gaubert M, Thomas P, Gaubert JY, Pietri P, Garbe L, Giudicelli R, Orehek J, Fuentes P (децембар 1999). „Pulmonary arteriovenous malformations: lung transplantation as a therapeutic option”. Eur. Respir. J. 14 (6): 1425—8. .
  13. ^ „The multiple dimensions of Platypnea-Orthodeoxia syndrome: A review”. Respiratory Medicine (на језику: енглески). 129: 31—38. 2017-08-01. ISSN 0954-6111. doi:10.1016/j.rmed.2017.05.016. 
  14. ^ Collisson E.A., Nourmand H., Fraiman M.H., Cooper C.B., Bellamy P.E., Farmer D.G., Vierling J.M., Ghobrial R.M., Busuttill R.W (2002). „Retrospective analysis of the results of liver transplantation for adults with severe hepatopulmonary syndrome”. Liver Transpl. 8: 925—931. doi:10.1053/jlts.2002.35544. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
  • Platypnea — www.ncbi.nlm.nih.gov (језик: енглески)
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).