Pneumoviridae

Pneumoviridae
Структура вириона и генома пнеумовируса
Научна класификација
Царство:
Viruses
Тип:
Negarnaviricota
Класа:
Monjiviricetes
Ред:
Mononegavirales
Породица:
Pneumoviridae
родови

Pneumoviridae је фамилија РНК вируса са негативним РНК ланцима из реда Mononegavirales. [1] Људи, говеда и глодари су природни домаћини ових вируса. [2] Поједине инфекције респираторног тракта су повезане са вирусима из ове фамилије, попут хуманог респираторног синцицијалног вируса. У фамилији постоји пет врста сврстаних у два род,а Metapneumovirus и Orthopneumovirus. Ова фамилија вируса раније се сматрала потфамилијом фамилије Paramyxoviridae, али је 2016. рекласификована.

Структура вируса

[уреди | уреди извор]

Пнеумовируси су плеоморфни вируси, способни да производе сферне и филаментозне вирионе (вирусне честице) са омотачем, који варирају у величини од 150 до 200 nm у пречнику. Нуклеокапсид има спиралну симетрију, пречник од 13,5 nm и спирални завој од 6,5 nm. [3]

Геном

[уреди | уреди извор]

Геном пнеумовируса се састоји од несегментисане једноланчане РНК негативног ланца. Величине је око 15 хиљада нуклеотида и кодира укупно једанаест протеина. [2] Јединствена карактеристика генома је ген M2, који кодира протеине M2-1 и M2-2. Протеин M2-1 је карактеристичан за пнеумовирусе и ниједан хомолог овог протеина није до сада пронађен ни у једној другој вирусној фамилији. Овај протеин функционише као фактор процесивности за вирусну РНК зависну РНК полимеразу и промовише синтезу вирусне РНК. [4] Вируси у овој породици су често повезани са респираторним инфекцијама и преносе се путем респираторних секрета. [2]

Репликација

[уреди | уреди извор]

Пнеумовируси се репликују у цитоплазми ћелије домаћина. [2] Најпре се вирус везује за HN-гликопротеинске рецепторе присутне на површини ћелије. [2] Затим се дејством фузионог протеина вирус спаја са плазма мембраном домаћина и ослобађа се нуклеокапсид. [2] Пре него што се подвргне репликацији, иРНК се транскрибује и синтетишу се вирусни протеини. Транскрипција зависи од вирусно кодиране РНК-зависне РНК-полимеразе, која се везује за геном на 3' региону и затим транскрибује сваки ген у низу. Транслацију вирусних протеина врше рибозоми ћелије домаћина. [5] [6] Када је доступно довољно протеина P, N, L и M2 за стварање капсида око новореплицираног генома, вирус се репликује. [6] Када се склоп вириона заврши, вирион излази из ћелије домаћина пупљењем. [6]

Инфекција код људи

[уреди | уреди извор]

Хумани метапнеумовирус (ХМПВ) је први пут класификован као пнеумовирус 2001. године. Овај вирус је други најчешћи узрок инфекције доњих респираторних путева код деце. Пнеумовируси су средње величине, величином су између вируса из породица Paramyxoviridae и Orthomyxoviridae. Цитоплазматске инклузије хуманог метапнеумовируса су знатно гушће него код других вируса у фамилији. Метапнеумовирусна инфекција код људи је веома слична обичној прехлади; то је инфекција горњих дисајних путева. Обично се дешава у зиму и рано пролеће. Ова специфична инфекција је најчешћа код деце, посебно млађе од пет година. Уобичајени симптоми укључују цурење из носа, зачепљеност, бол у грлу, кашаљ, главобољу и грозницу, што се може погрешно схватити као прехлада. Инфекција обично престаје након неколико дана. Код старијих од 75 година постоји разлог за забринутост, јер инфекција може довести до упале плућа . [7] [8] [9] [10] [11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Afonso, Claudio L.; Amarasinghe, Gaya K.; Bányai, Krisztián; Bào, Yīmíng; Basler, Christopher F.; Bavari, Sina; Bejerman, Nicolás; Blasdell, Kim R.; Briand, François-Xavier (2016-08-01). „Taxonomy of the order Mononegavirales: update 2016”. Archives of Virology. 161 (8): 2351—2360. ISSN 1432-8798. PMC 4947412 Слободан приступ. PMID 27216929. doi:10.1007/s00705-016-2880-1. 
  2. ^ а б в г д ђ „ViralZone: Pneumovirus”. viralzone.expasy.org. Приступљено 2016-12-14. 
  3. ^ Gutsche, Irina; Desfosses, Ambroise; Effantin, Grégory; Ling, Wai Li; Haupt, Melina; Ruigrok, Rob W. H.; Sachse, Carsten; Schoehn, Guy (2015-04-16). „Near-atomic cryo-EM structure of the helical measles virus nucleocapsid”. Science (на језику: енглески). 348 (6235): 704—7. Bibcode:2015Sci...348..704G. ISSN 0036-8075. PMID 25883315. doi:10.1126/science.aaa5137. 
  4. ^ Kuhn, Jens H. (новембар 2015). „Elevation of the paramyxoviral subfamily Pneumovirinae to family status as family Pneumoviridae in the order Mononegavirales; and renaming of one pneumoviral genus” (PDF). ICTV. ICTV. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-09-10. г. Приступљено 2016-12-14. 
  5. ^ Easton, Andrew J.; Domachowske, Joseph B.; Rosenberg, Helene F. (2017-05-01). „Animal Pneumoviruses: Molecular Genetics and Pathogenesis”. Clinical Microbiology Reviews. 17 (2): 390—412. ISSN 0893-8512. PMC 387412 Слободан приступ. PMID 15084507. doi:10.1128/CMR.17.2.390-412.2004. 
  6. ^ а б в Panda, Swagatika; Mohakud, Nirmal Kumar; Pena, Lindomar; Kumar, Subrat (2014). „Human metapneumovirus: review of an important respiratory pathogen”. International Journal of Infectious Diseases. 25: 45—52. PMC 7110553 Слободан приступ. PMID 24841931. doi:10.1016/j.ijid.2014.03.1394 Слободан приступ. 
  7. ^ „Pneumovirus”. The Free Dictionary. 
  8. ^ „Learn About Human Metapneumovirus (hMPV)”. American Lung Association. Приступљено 2016-05-13. 
  9. ^ „Wolters Kluwer Health - Article Landing Page”. pt.wkhealth.com. Приступљено 2016-05-13. [мртва веза]
  10. ^ Bao, Xiaoyong; Liu, Tianshuang; Shan, Yichu; Li, Kui; Garofalo, Roberto P.; Casola, Antonella (2008-05-30). „Human Metapneumovirus Glycoprotein G Inhibits Innate Immune Responses”. PLOS Pathog. 4 (5): e1000077. ISSN 1553-7374. PMC 2386556 Слободан приступ. PMID 18516301. doi:10.1371/journal.ppat.1000077. 
  11. ^ Peiris, J.S. Malik; Tang, Wing-Hong; Chan, Kwok-Hung; Khong, Pek-Lan; Guan, Yi; Lau, Yu-Lung; Chiu, Susan S. (2003-06-01). „Children with Respiratory Disease Associated with Metapneumovirus in Hong Kong”. Emerging Infectious Diseases. 9 (6): 628—633. ISSN 1080-6040. PMC 3000155 Слободан приступ. PMID 12781000. doi:10.3201/eid0906.030009.