Protični rastvarač

U hemiji, protični rastvarač je rastvarač koji ima atom vodonika vezan za kiseonik (kao u hidroksilnoj grupi −OH), azot (kao u aminskoj grupi −NH
2
ili −NH−), ili fluor (kao u fluorovodoniku). Uopšteno govoreći, svaki rastvarač koji sadrži labilan H+
naziva se protičnim rastvaračem. Molekuli takvih rastvarača lako doniraju protone (H+
) rastvorenim materijama, često putem vodonične veze. Voda je najčešći protični rastvarač. Nasuprot tome, polarni aprotični rastvarači ne mogu donirati protone, ali i dalje imaju sposobnost da rastvore mnoge soli.[1][2]

Dostupne su metode za prečišćavanje uobičajenih rastvarača.[3]

Rastvarač Hemijska formula Tačka ključanja Dielektrična konstanta Gustina Dipolni momenat (D)
Polarni protični rastvarači
Mravlja kiselina HCO
2
H
101 °C 58 1,21 g/mL 1,41 D
n-butanol CH
3
CH
2
CH
2
CH
2
OH
118 °C 18 0,810 g/mL 1,63 D
izopropanol (IPA) (CH
3
)
2
CH(OH)
82 °C 18 0,785 g/mL 1,66 D
nitrometan [note 2] CH
3
NO
2
101°C 35,87 1,1371 g/mL 3,56 D
etanol (EtOH) CH
3
CH
2
OH
79 °C 24,55 0,789 g/mL 1,69 D
metanol (MeOH) CH
3
OH
65 °C 33 0,791 g/mL 1,70 D
Sirćetna kiselina (AcOH) CH
3
CO
2
H
118 °C 6,2 1,049 g/mL 1,74 D
Voda H
2
O
100 °C 80 1,000 g/mL 1,85 D
  1. ^ „Solvents”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a24_437. 
  2. ^ John R. Rumble (ур.). „Laboratory Solvent Solvents and Other Liquid Reagents”. CRC Handbook of Chemistry and Physics, 102nd Edition (Internet Version 2021). Boca Raton, FL, USA: CRC Press/Taylor & Francis. 
  3. ^ W. L. F. Armarego (2017). Purification of Laboratory Chemicals, 8th Edition. Elsevier. ISBN 9780128054567.