U hemiji, protični rastvarač je rastvarač koji ima atom vodonika vezan za kiseonik (kao u hidroksilnoj grupi −OH), azot (kao u aminskoj grupi −NH
2 ili −NH−), ili fluor (kao u fluorovodoniku). Uopšteno govoreći, svaki rastvarač koji sadrži labilan H+
naziva se protičnim rastvaračem. Molekuli takvih rastvarača lako doniraju protone (H+
) rastvorenim materijama, često putem vodonične veze. Voda je najčešći protični rastvarač. Nasuprot tome, polarni aprotični rastvarači ne mogu donirati protone, ali i dalje imaju sposobnost da rastvore mnoge soli.[1][2]
Dostupne su metode za prečišćavanje uobičajenih rastvarača.[3]
| Rastvarač | Hemijska formula | Tačka ključanja | Dielektrična konstanta | Gustina | Dipolni momenat (D) |
|---|---|---|---|---|---|
| Polarni protični rastvarači | |||||
| Mravlja kiselina | HCO 2H |
101 °C | 58 | 1,21 g/mL | 1,41 D |
| n-butanol | CH 3CH 2CH 2CH 2OH |
118 °C | 18 | 0,810 g/mL | 1,63 D |
| izopropanol (IPA) | (CH 3) 2CH(OH) |
82 °C | 18 | 0,785 g/mL | 1,66 D |
| nitrometan [note 2] | CH 3NO 2 |
101°C | 35,87 | 1,1371 g/mL | 3,56 D |
| etanol (EtOH) | CH 3CH 2OH |
79 °C | 24,55 | 0,789 g/mL | 1,69 D |
| metanol (MeOH) | CH 3OH |
65 °C | 33 | 0,791 g/mL | 1,70 D |
| Sirćetna kiselina (AcOH) | CH 3CO 2H |
118 °C | 6,2 | 1,049 g/mL | 1,74 D |
| Voda | H 2O |
100 °C | 80 | 1,000 g/mL | 1,85 D |