RNASEH2A

Ribonukleaza H2, podjedinica A
Доступне структуре
3P56​, 3PUF​
Идентификатори
Симболи	RNASEH2A; AGS4; JUNB; RNASEHI; RNHIA; RNHL
Вањски ИД	OMIM: 606034 MGI: 1916974 HomoloGene: 4664 GeneCards: RNASEH2A Gene
ЕЦ број	3.1.26.4
Онтологија гена Молекулска функција • RNK vezivanje • aktivnost ribonukleaze H • ribonukleazna aktivnost Ћелијска компонента • nukleus • kompleks ribonukleaze H2 Биолошки процес • DNK replikacija • RNK katabolički proces
Ортолози
Врста	Човек	Миш
Ентрез	10535	69724
Eнсембл	ENSG00000104889	ENSMUSG00000052926
UниПрот	O75792	Q9CWY8
Реф. Секв. (иРНК)	NM_006397	NM_027187
Реф. Секв. (протеин)	NP_006388	NP_081463
Локација (УЦСЦ)	Chr 19: 12.92 - 12.92 Mb	Chr 8: 84.96 - 84.97 Mb
ПубМед претрага	[1]	[2]

Подјединице А рибонуклеазе H2, такође позната као подјединица А RNaze H2, је ензим који је код људи кодиран RNASEH2A геном^[1].

Функција

Протеин кодиран овим геном је компонента хетеротримерне рибонуклеазе Х типа II (RNAseH2). RNAseH2 је главни извор рибонуклеазне Х активности у ћелијама сисара. Она ендонуклеолитички пресеца рибонуклеотид е Сматра се да уклања Оказакијев фрагмент РНК прајмера током синтезе заостајућег ланца ДНК и да исеца појединачне рибонуклеотиди из ДНК-ДНК дуплекса^[1].

Референце

1. „Entrez Gene: ribonuclease H2”. 

Литература

• Crow YJ; Leitch A; Hayward BE; et al. (2006). „Mutations in genes encoding ribonuclease H2 subunits cause Aicardi-Goutières syndrome and mimic congenital viral brain infection.”. Nat. Genet. 38 (8): 910—6. PMID 16845400. doi:10.1038/ng1842. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Chon H; Vassilev A; DePamphilis ML; et al. (2009). „Contributions of the two accessory subunits, RNASEH2B and RNASEH2C, to the activity and properties of the human RNase H2 complex”. Nucleic Acids Res. 37 (1): 96—110. PMC 2615623 . PMID 19015152. doi:10.1093/nar/gkn913. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Flanagan JM; Funes JM; Henderson S; et al. (2009). „Genomics screen in transformed stem cells reveals RNASEH2A, PPAP2C, and ADARB1 as putative anticancer drug targets”. Mol. Cancer Ther. 8 (1): 249—60. PMID 19139135. doi:10.1158/1535-7163.MCT-08-0636. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The Status, Quality, and Expansion of the NIH Full-Length cDNA Project: The Mammalian Gene Collection (MGC)”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Bonaldo MF, Lennon G, Soares MB (1996). „Normalization and subtraction: two approaches to facilitate gene discovery”. Genome Res. 6 (9): 791—806. PMID 8889548. doi:10.1101/gr.6.9.791. 
• Rice G; Patrick T; Parmar R; et al. (2007). „Clinical and Molecular Phenotype of Aicardi-Goutières Syndrome”. Am. J. Hum. Genet. 81 (4): 713—25. PMC 2227922 . PMID 17846997. doi:10.1086/521373. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Frank P; Braunshofer-Reiter C; Wintersberger U; et al. (1998). „Cloning of the cDNA encoding the large subunit of human RNase HI, a homologue of the prokaryotic RNase HII”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 95 (22): 12872—7. PMC 23637 . PMID 9789007. doi:10.1073/pnas.95.22.12872. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2002). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Ganesh SK; Zakai NA; van Rooij FJ; et al. (2009). „Multiple loci influence erythrocyte phenotypes in the CHARGE Consortium”. Nat. Genet. 41 (11): 1191—8. PMC 2778265 . PMID 19862010. doi:10.1038/ng.466. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)

Спољашње везе

• GeneReviews/NCBI/NIH/UW entry on Aicardi-Goutières Syndrome
• OMIM entries on Aicardi-Goutieres syndrome