RecQ helikaza
| Bloom sindrom | |
|---|---|
| Identifikatori | |
| Simbol | BLM |
| Entrez | 641 |
| HUGO | 1058 |
| OMIM | 604610 |
| RefSeq | NM_000057 |
| UniProt | P54132 |
| Ostali podaci | |
| Lokus | Hromozom 15 [1] |
| RecQ protein-like 4 | |
|---|---|
| Identifikatori | |
| Simbol | RECQL4 |
| Entrez | 9401 |
| HUGO | 9949 |
| OMIM | 603780 |
| RefSeq | NM_004260 |
| UniProt | O94761 |
| Ostali podaci | |
| Lokus | Hromozom 8 q24.3 |
| RecQ proteinu sličan 5 | |
|---|---|
| Identifikatori | |
| Simbol | RECQL5 |
| Entrez | 9400 |
| HUGO | 9950 |
| OMIM | 603781 |
| RefSeq | NM_004259 |
| UniProt | O94762 |
| Ostali podaci | |
| Lokus | Hromozom 17 q25 |
| RMI1 | |
|---|---|
| Identifikatori | |
| Simbol | RMI1 |
| Alt. simboli | C9orf76 |
| Entrez | 80010 |
| HUGO | 25764 |
| OMIM | 610404 |
| RefSeq | NM_024945 |
| UniProt | Q9H9A7 |
| Ostali podaci | |
| Lokus | Hromozom 9 q22.1 |
| Vernerov sindrom | |
|---|---|
| Identifikatori | |
| Simbol | WRN |
| Entrez | 7486 |
| HUGO | 12791 |
| OMIM | 604611 |
| RefSeq | NM_000553 |
| UniProt | Q14191 |
| Ostali podaci | |
| Lokus | Hromozom 8 p |
RecQ helikaza je familija helikaza, enzima kaji su važni za održavanje genoma.[1][2][3] Oni funkcionišu tako što katalizuju reakciju
i koriste dobijenu energiju za razdvajanje dvolančane DNK i translokaciju u 3' ka 5' smeru. Ovi enzimi mogu da koriste i reakciju
- NTP + H2O → NDP + P
kao izvor energije.
Funkcija
[уреди | уреди извор]Kod prokariota RecQ je neopodan rekombinaciju plazmida i popravku DNK nakon izlaganja UV-svetlu, slobodnim radikalima, i alkilirajućim agensima. Ovaj protein takođe može da popravlja oštećenja usled replikacionih grešaka. Kod eukariota, replikacija ne teče normalno u odsustvu RecQ proteina.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Cobb JA, Bjergbaek L, Gasser SM (2002). „RecQ helicases: at the heart of genetic stability”. FEBS Lett. 529 (1): 43—8. PMID 12354611. doi:10.1016/S0014-5793(02)03269-6.
- ^ Kaneko H, Fukao T, Kondo N (2004). „The function of RecQ helicase gene family (especially BLM) in DNA recombination and joining”. Adv. Biophys. 38: 45—64. PMID 15493327. doi:10.1016/S0065-227X(04)80061-3.
- ^ Ouyang KJ, Woo LL, Ellis NA (2008). „Homologous recombination and maintenance of genome integrity: cancer and aging through the prism of human RecQ helicases”. Mech. Ageing Dev. 129 (7-8): 425—40. PMID 18430459. doi:10.1016/j.mad.2008.03.003.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Bernstein DA, Keck JL (2003). „Domain mapping of Escherichia coli RecQ defines the roles of conserved N- and C-terminal regions in the RecQ family”. Nucleic Acids Res. 31 (11): 2778—85. PMC 156711
. PMID 12771204. doi:10.1093/nar/gkg376. - Skouboe C, Bjergbaek L, Andersen AH (2005). „Genome instability as a cause of ageing and cancer: Implications of RecQ helicases”. Signal Transduction. 5 (3): 142—151. doi:10.1002/sita.200400052.
- Laursen LV, Bjergbaek L, Murray JM, Andersen AH (2003). „RecQ helicases and topoisomerase III in cancer and aging”. Biogerontology. 4 (5): 275—87. PMID 14618025. doi:10.1023/A:1026218513772.
- Nicholas C. Price; Lewis Stevens (1999). Fundamentals of Enzymology: The Cell and Molecular Biology of Catalytic Proteins (Third изд.). USA: Oxford University Press. ISBN 019850229X.
- Eric J. Toone (2006). Advances in Enzymology and Related Areas of Molecular Biology, Protein Evolution (Volume 75 изд.). Wiley-Interscience. ISBN 0471205036.
- Branden C; Tooze J. Introduction to Protein Structure. New York, NY: Garland Publishing. ISBN 0-8153-2305-0.
- Irwin H. Segel. Enzyme Kinetics: Behavior and Analysis of Rapid Equilibrium and Steady-State Enzyme Systems (Book 44 изд.). Wiley Classics Library. ISBN 0471303097.
- William P. Jencks (1987). Catalysis in Chemistry and Enzymology. Dover Publications. ISBN 0486654605.
