Srđan Srdić

Srđan Srdić
Lični podaci
ZanimanjeRomanopisac, pripovedač
ObrazovanjeDoktor filoloških nauka
Književni rad
Najvažnija dela
Mrtvo polje, Espirando, Satori, Sagorevanja, Zapisi iz čitanja, Srebrna magla pada
NagradeNagrada „Edo Budiša”

Srđan Srdić (Kikinda, 3. novembar 1977)[1] srpski je romanopisac, autor kratkih priča, esejista, kritičar, urednik, izdavač i predavač kreativnog pisanja. Objavio je četiri romana, dve zbirke priča i knjigu eseja, a kao autor ili urednik objavljivao je tekstove u nekoliko antologija kratkih priča i mnogobrojnim književnim časopisima.

Obrazovanje

[уреди | уреди извор]

Nakon završene srednje muzičke škole,[2] Srdić je dilpomirao na katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je odbranio i doktorsku tezu Odnos stvarnosti i fikcije u prozi Džonatana Svifta.[3]

Karijera

[уреди | уреди извор]

2007, dok je radio kao gimnazijski profesor, Srdić je osvojio prvu nagradu za kratku priču na konkursu časopisa Ulaznica, dok je u 2009 osvojio nagradu Laza Lazarević. Sledeće godine mu je dodeljena stipendija Fondacije Borislav Pekić (Pekić je, sasvim slučajno, jedan od Srdićevih literarnih uzora[2]) za sinopsis zbirke priča.[4] Od 2008. do 2011. Srdić se nalazio na mestu glavnog urednika međunarodnog festivala kratke priče Kikinda Short, a na to mesto se vratio u septembru 2015, da bi se 2016. trajno povukao s festivala.[5] U decembru 2015. osnovao je izdavačku kuću Partizanska knjiga.[6]

Srđan Srdić i Vladimir Arsenić u Podgorici, 2018

Mrtvo polje

[уреди | уреди извор]

Srdić je 2010. objavio svoju prvu knjigu, road horror roman[7] Mrtvo polje, koji dobija niz pozitivnih kritika,[8] i koji se našao u nekoliko užih izbora za prestižne literarne nagrade u Srbiji (NIN, Vital, Borisav Stanković) a nominovan je i za regionalnu nagradu Meša Selimović.[4] Roman je hvaljen zbog specifične upotrebe jezika i zbog iznalaženja stilističkih i formalnih sredstava neophodnih za bavljenje odabranom tematikom, upotrebom kako modernističkih (neretka su bila poređenja s romanom Uliks Džejmsa Džojsa), tako i postmodernističkih tehnika, čestih izmena perspektive i registra.[8]

Radnja romana smeštena je u vreme građanskog rata, 1993. godinu u Srbiji, i prati nekoliko isprepletenih linija priče, Pablo i Paolo putuju iz Beograda u Kikindu u nameri da izbegnu mobilizaciju, prvi pod uticajem aktuelnih nasilnih ideologija, dok ga drugi besciljno prati. Stela se nalazi na istom putu, ali kreće iz suprotnog smera, praćena kvazi-psihopatskim kapetanom, kroz čiji lik je moguće ustanoviti uticaj Kormaka Makartija.[9] Po rečima Srdića roman je zasnovan na principima antičke tragedije, što je očevidno nakon raspleta koji obeležavaju neizbežna smrt i incest. Tragično se nalazi "unutar konteksta, a ne u likovima."[9]

Kao i svi Srdićevi tekstovi, roman se zasniva na obimnoj intertekstualnosti, uključujući, pored već pomenutih, veze s autorima kao što su Ježi Kosinski, Vilijam Fokner, Žorž Bataj, Godflesh, Khanate, itd. Takođe, roman sadrži izdvojenu diskografiju i videografiju.[9][10][10]

Espirando

[уреди | уреди извор]

Knjiga Espirando: Pesme na smrt sastoji se od devet priča koje, svaka na svoj način, tretiraju temu smrti (umiranje, posledice smrti...). Štampana 2011, knjiga je dobila nagradu Biljana Jovanović i međunarodnu nagradu Edo Budiša,[11] kao i izuzetno pozitivne kritike,[12][13][13] koje ističu eliptičan i formalno difuzan pristup jeziku, s opsegom pripovedačkih glasova koji se kreće od konvencionalnog prvog lica do razuzdane polifonije, i uspele jezičke re-prezentacije graničnih situacija u kojima se likovi nalaze-oplakivanja, nasilja, bolesti, seksualne čežnje, samoubistva, "zastrašujuće banalnosti".[14]

Zbirka sadrži brojne intertekstualne veze, snažan uticaj Semjuela Beketa u likovima "u potpunosti suprotstavljenim svetu",[14], pastiširanu Foknerovu priču Ruža za Emiliju, citate Perija Farela, priču Zozobra čije ime Srdić preuzima od američkog avangardnog muzičkog sastava Old Man Gloom, priču Medicine inspirisanu pesmom benda Jesu,[13] reference na dela Tomasa Mana, Anrija Mišoa, Mišela Uelbeka.[1]

Svih devet priča ranije je objavljeno u književnim časopisima u Srbiji i Hrvatskoj. Ukrajinsko izdanje knjige objavljeno je 2013.[15] Knjiga je 2016. objavljena u Nemačkoj, u prevodu Slavice Stevanović.[16] Ovaj prevod našao se u izboru od 30 najboljih knjiga koje su nezavisni izdavači Nemačke, Austrije i Švajcarske objavili u 2016. godini.[17] Engleski prevod priče Sivo, sumorno nešto objavljen je u časopisu The Ofi Press Magazine iz Meksiko Sitija, dok su Komarci prevedeni na albanski i štampani u antologiji kratke priče Iz Beograda, s ljubavlju (Nga Beogradi, me dashuri ). Srdićeve priče takođe su prevođene na rumunski, mađarski i poljski jezik.[4]

Satori

[уреди | уреди извор]

Srdićev drugi roman, Satori, štampan je 2013. To je prva Srdićeva knjiga koju je objavila izdavačka kuća KrR (Književna radionica Rašić).[18] Srdić je završio tekst romana u januaru 2013, tokom rezidencijalnog boravka u Kući za pisce u Pazinu. Boravak je podrazumevala nagrada Edo Budiša, koju je Srdić dobio za zbirku priča Espirando.[19] Kritika je radnju romana smestila u post-svet, uzimajući u obzir uvodne citate iz poststrukturalističkih tekstova Rolana Barta, Žana Fransoa Liotara, ali i škotskog post-rock benda Mogwai.[20] narator u romanu, Vozač, radio-voditelj koji nikada nije imao vozačku dozvolu, napušta sopstvenu porodicu i pešice kreće na putovanje svojstveno junacima bildungsromana. Vozač izlazi iz grada, sećajući se i susrećući s ljudima s oboda društva, pružajući iščašenu, naizgled neusklađenu pripovest, obeleženu osećanjem solipsističkog užasa koje je izloženo kroz jezik likova.[21] "Ovo nije knjiga ni o čemu, već knjiga o ničemu",[22] Roman se takođe bavi pitanjima banalnosti i strahom od slobode, uz fokus na Vozačev kontakt s vojskom, posredno ukazujući na posledince ratnih zločina, (“postojanje PTSP sindroma kod onih koji nisu direktno učestvovali u ratu”[20] .

Srdić u Kijevu, 2016

U romanu se javljaju stranice citata iz Gončarovljevog romana Oblomov, Floberovog Sentimentalnog vaspitanja kao i intervju s liderom benda Kayo Dot, stihove kompozicije The Dead Flag Blues kanadskog post-rock sastava Godspeed You! Black Emperor i navode iz animiranog filma Stripy. iako ima elemente bildungsromana i road romana, Srdić je o knjizi govorio kao o anti-bildungsromanu, s centralnim junakom koji ne saznaje ništa i ne stiže nigde.[21]

Satori je hvaljen kao tekst Srdićevog daljeg napredovanja, posebno uočljivog u ironijskoj distanci nedovoljno izraženoj u njegovim ranijim delima, kao i zbog pružanja novih mogućnosti čitanja kroz citate, kako Srdićevog teksta, tako i citiranih tekstova.[20] Nešto dvosmisleniji kritičari, i pored isticanja Srdićevih pripovedačkih vrlina i značaja, iznosili su određenu skepsu prema namernoj nehotičnosti i nedovoljnom prisustvu značenja.[23]

Roman Satori je 2015. objavljen u Ukrajini u prevodu Ale Tatarenko.[24] Roman je objavljen u prevodu na makedonski jezik 2016. godine.[25]Albansko izdanje romana objavljeno je 2017. godine u prevodu Bena Andonija.[26]

Sagorevanja

[уреди | уреди извор]

Sagorevanja, druga zbirka Srdićevih priča, štampana je u maju 2014. I ovu knjigu objavila je izdavačka kuća KrR (Književna radionica Rašić).[18] U knjizi se ponovo nalazi devet priča, koje na različite narativne načine tretiraju problem identiteta. Za sinopsis Sagorevanja Srdić je nagrađen stipendijom Fondacije Borislav Pekić.[27]

Književni kritičar Vladimir Arsenić, svrstavajući Srdića u red najznačajnijih postjugoslovenskih pisaca, naglašava jezičku brižljivost, kao i nove domete Srdićevog postupka, primetne u priči O vratima, koju smatra genijalnom.[28] Mirnes Sokolović se kritički odnosi prema knjizi, ne dovodeći u pitanje Srdićev značaj, on pojedine priče ocenjuje kao neuverljive, dok priču Summertime smatra najboljim momentom zbirke.[29] Srđan Vidrić opisuje Sagorevanja kao radikalnu i beskompromisnu knjigu namenjenu kompetentnijim čitaocima, koja "predstavlja značajan doprinos srpskoj pripovedačkoj umetnosti".[30]

Pet priča iz Sagorevanja objavljeno je u američkim i škotskim[31] književnim časopisima, dok se englesko izdanje knjige u prevodu Nataše Srdić pojavilo na anglosaksonskim tržištima 2018.[32]

Zapisi iz čitanja

[уреди | уреди извор]

Prva Srdićeva zbirka eseja objavljena je 2014. pod nazivom Zapisi iz čitanja.[33] Srdićev urednik Ivan Radosavljević u pogovoru za ovu knjigu navodi kako će sedam u njoj štampanih eseja "s jedne strane, privući čitaoce koje zanimaju teme kojima se Srdić ovde bavi, a s druge strane, privući će one čitaoce koje ovaj autor zanima kao pripovedač i romanopisac, zahvaljujući tome što pruža osobene uvide u njegov intelektualni i umetnički habitus."[34]

Zapisi iz čitanja naišli su na odličnu recepciju."[35] U izrazito pozitivnom prikazu knjige Dragan Babić iznosi stav da je Srdić "više od poštovaoca" autora o kojima piše, te da je njihov "odličan tumač".[36]

Fotografiju za korice Zapisa iz čitanja namenski je uradio američki avangardni muzičar Alan Dubin, čije je stihove Srdić navodio u Sagorevanjima i Mrtvom polju.

Srebrna magla pada

[уреди | уреди извор]

Srdićev treći roman, Srebrna magla pada, objavljen je u novembru 2017, i to je prva knjiga koju je štampao u vlastitoj izdavačkoj kući.[37] Roman se smatra najuspešnijim, ali i najkompleksnijim Srdićevim delom. Književni kritičar Vladimir Arsenić roman vidi kao "gotovo eksperimentalni prozni tekst koji sledi najradikalnije moderne i postmoderne modele, ljubavnu priču o nemogućnosti komunikacije."[38]U pogovoru romana, Ivan Radosavljević, stalni Srdićev urednik, navodi kako "roman počiva na dvema paralelnim pričama koje se u jednom času ukrštaju, formirajući dvoglavo svedočenje o privremenoj prirodi i finalnoj neodrživosti prisnog, intimnog kontakta, o nemogućnosti autentične komunikacije, o usamljenosti kao neotklonjivom atributu čovekovog stanja."[39] Srdić je o romanu više puta govorio kao o svojoj najuspešnijom i najintimnijoj knjizi[40], priči o "komunikaciji između muškarca i žene koja se odigrava u najbazičnijim uslovima."[41]

Način na koji je tekst romana konstituisan, kao i nesvakidašnja paginacija, izazvali su brojne kontroverze kod čitalaca i kritike.[42][43] Dok je jedan deo kritičara otvoreno hvalio jezik romana, "čiji učinci sežu do same nutrine bića"[44], drugi je pokazivao nedvosmisleno nerazumevanje smisla teksta romana.[45][46] Roman Srebrna magla pada se našao u finalu dodele NIN-ove nagrade za roman godine, ali je, nakon najduže sednice u šezdesetčetvorogodišnjoj istoriji dodele, Srdić ostao bez priznanja, pošto je za njegovu knjigu glasala samo književna kritičarka Jasmina Vrbavac.[47]

Kao i u prethodnim Srdićevim romanima, i u ovom su intenzivno prisutne muzičke reference, date u vidu sugestija ispred poglavlja koja pripadaju centralnoj junakinji, Sonji. Reference dolaze od muzičara i bendova kakvi su The Mount Fuji Doomjazz Corporation, Scorn, Nadja, Controlled Bleeding, Baba Brooks, Harold Budd, Hector Zazou, Oxbow, Jodis, Azonic, The Killimanjaro Darkjazz Ensemble, Sunn O))), Yakuza i Godflesh.[37]

Ljubavna pesma

[уреди | уреди извор]

Srdićev četvrti roman, Ljubavna pesma, objavljen je u novembru 2020, ponovo u izdanju Partizanske knjige.[48] Protagonista romana koji se predstavlja kao Kastor, nekada globalno uspešni muzičar, napušta svoj pređašnji život i pred proslavu Nove godine stiže u jedno egipatsko letovalište gde navodno čeka svoju partnerku i priprema venčanje.[49] Roman je konstituisan na smenama scena Kastorovog radikalno politički nekorektnog ponašanja prema svima na koje u letovalištu nailazi i snova koji su, zapravo, njegova sećanja na ključna mesta ljubavnog odnosa koji smatra presudnim po vlastitu egzistenciju.[50]

Nakon inicijalnog iznenađenja koje su izazvali tematika knjige, naslov i korice, roman je zadobio gotovo plebiscitarno pozitivne kritike. U uredničkom pogovoru Ivan Radosavljević ističe kako se "u kontekstu celine književnog opusa Srđana Srdića roman izdvaja izdvaja ne samo osvajanjem tematski svežeg terena, već i novim vrhuncem primenjenog jezičkog kreativnog umeća kojim je proza ovog autora i dosad obilovala".[51] U nesvakidašnjoj i afirmativnoj kritici nepoznati autor koji za sebe uzima pseudonim Darko Doni Srdića vidi kao "ne samo jednog od zanimljivijih autora na savremenoj sceni, nego možda i jednog od najpreciznijih i najdetaljnijih čitača koji na ovim prostorima žive i stvaraju".[52] U ekstenzivnom prikazu romana, književna kritičarka Žarka Svirčev insistira na Srdićevom daljem eksperimentisanju s različitim tipovima referenci, ali i duhovitosti i karnevalskoj atmosferi prisutnim u romanu, dok autora vidi kao nekog ko "daleko prevazilazi granice jezika unutar kojih taj jezik komunicira"[53]

Ostali uticaji

[уреди | уреди извор]

Srdić takođe ističe kako su Dejvid Foster Volas, Don Delilo, Ivo Andrić, Jukio Mišima, roman Korekcije Džonatana Frenzena, Roberto Bolanjo, Luj Ferdinand Selin, Tomas Bernhard, Milan Oklopdžić i Mihail Bulgakov izuzetno značajni za njegovo čitalačko i spisateljsko iskustvo.

Nagrade

[уреди | уреди извор]

Dela

[уреди | уреди извор]

Romani

[уреди | уреди извор]

Zbirke priča

[уреди | уреди извор]

Zbirke eseja

[уреди | уреди извор]

Antologije

[уреди | уреди извор]

Prevodi

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Srđan Srdić, Espirando Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013), Stubovi kulture, 2011.
  2. ^ а б Ana Klanjac, Intervju: Srđan Srdić Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2014), Ziher, januar 2013.
  3. ^ Partizanska knjiga - O nama, Partizanska knjiga
  4. ^ а б в The European Short Story Network, theshortstory.eu Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2017)
  5. ^ Međunarodni festival kratke priče Kikinda Short, Kikinda Short Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2015)
  6. ^ Partizanska knjiga, Partizanska knjiga
  7. ^ Mića Vujičić, Road horor roman Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013) Yellow Cab, decembar 2010.
  8. ^ а б Vladimir Arsenić, Mrtvo Polje Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2018) e-novine, avgust 2010.
  9. ^ а б в Srđan Srdić, Još uvek živimo u '93. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2016) e-novine, februar 2011.
  10. ^ а б Srđan Srdić, Mrtvo polje Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013), Stubovi kulture, 2010.
  11. ^ Autorska stranica na sajtu izdavača, krr.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020) Književna radionica Rašić.
  12. ^ Davor Beganović, Tko pripovijeda? Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2014) ProLetter, decembar 2010.
  13. ^ а б в Leda Sutlović, Espirando Booksa, decembar 2011.
  14. ^ а б Vladimir Arsenić, Trenutak pre kraja Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) e-novine, septembar 2011.
  15. ^ Ukrajinsko izdanje knjige Espirando, Espirando Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2015) Litopys, 2013.
  16. ^ Nemačko izdanje knjige Espirando, Espirando.
  17. ^ Nemačko izdanje knjige Espirando u izboru od 30 knjiga, Espirando.
  18. ^ а б Publisher's website, krr.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2013) Književna radionica Rašić.
  19. ^ Srđan Srdić, Satori Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2013), Književna radionica Rašić, 2013.
  20. ^ а б в Vladimir Arsenić, Na razvalinama sveta Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2017) e-novine, mart, 2013.
  21. ^ а б Srđan Srdić, Interview - Vavilon RTS, jun 2013.
  22. ^ Srđan Srdić, Interview - Gutenbergov odgovor Radio Beograd, maj 2013.
  23. ^ Saša Ćirić, Zaumno prosvetljenje Novosti, jun 2013.
  24. ^ Ukrajinsko izdanje romana Satori, Сатори UMKA, 2015.
  25. ^ Makedonsko izdanje romana Satori, Сатори Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2016) Goten, 2016
  26. ^ Albansko izdanje romana Satori, Satori Poeteka, 2017.
  27. ^ Agencija Tanjug, Aleksić i Srdić dobili stipendije Borislav Pekić Glas javnosti, 02. 07. 2010.
  28. ^ Vladimir Arsenić, Gorka lepota Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2014) e-novine, april, 2014.
  29. ^ Mirnes Sokolović, Visoke peći neutralnosti elektrobeton, jul, 2014.
  30. ^ Srđan Vidrić, Na zgarištu priče Letopis Matice srpske, novembar 2015.
  31. ^ Srđan Srdić, About a Door Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2015) Gutter, 2015.
  32. ^ Englesko izdanje Sagorevanja, Combustions Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Glagoslav, 2018.
  33. ^ Srđan Srdić, Zapisi iz čitanja Kulturni centar Novog Sada, 2014.
  34. ^ Ivan Radosavljević, Odškrinuta vrata ateljea Kulturni centar Novog Sada, 2014.
  35. ^ Branko Ćurčić, Pozdravi iz podzemlja Avangrad, broj 19, 2014.
  36. ^ Dragan Babić, Ispovesti jednog uživaoca Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) Nova misao, broj 29, septembar/oktobar 2014.
  37. ^ а б Srđan Srdić, Srebrna magla pada Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Partizanska knjiga, 2017.
  38. ^ Vladimir Arsenić, Introduction: About a Certain Door to Post-Yugoslav Literature Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Combustions, Glagoslav, 2018.
  39. ^ Ivan Radosavljević, O prirodi ljudskih (ne)mogućnosti Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Srebrna magla pada, Partizanska knjiga, 2017.
  40. ^ Srđan Srdić, Novi roman je moje najveće dostignuće u književnosti Gradski.online, 2017.
  41. ^ Srđan Srdić, Nisam mogao da napišem bolju knjigu od ove Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Vojvođanske vesti, 2018.
  42. ^ Srđan Srdić, Pronašao sam način da iskažem najgore iskustvo u svom životu Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Sputniknews, 2017.
  43. ^ Srđan Srdić, Shvatati sebe preozbiljno, to je put u fašizam Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Politika, 2018.
  44. ^ Žarka Svirčev, Etos i eros brodolomničkog jezika Polja, 2018.
  45. ^ Igor Đorđević, Pisac traži čitaoca mazohistu Elektrobeton, 2018.
  46. ^ Goran Lazičić, Čitalac u magli Links, 2018.
  47. ^ Žiri doneo odluku sa sat vremena zakašnjenja Blic, 2018.
  48. ^ Srđan Srdić,Ljubavna pesma Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2021) Partizanska knjiga, 2020.
  49. ^ Ljubavna pesma sa letovanja u Egiptu Večernje novosti, 18. 11. 2020.
  50. ^ Ljubavna pesma Srđana SrdićaTV Kikinda, 11. 1. 2021.
  51. ^ Ivan Radosavljević, Kako je ljubav nemoguća Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2021) Partizanska knjiga, 2020.
  52. ^ Darko Doni, Ljubavna pesma - Srđan Srdić Slovo Pres, 19. 3. 2021.
  53. ^ Žarka Svirčev, Postile uz Ljubavnu pesmu Strane.ba, 25. 12. 2021.
  54. ^ Ulaznica 2007. u zrenjaninskoj Narodnoj biblioteci Danas, 2007.
  55. ^ Kikinđaninu nagrada Laza K. Lazarević Kikinda Online, 2009.
  56. ^ Dodeljene stipendije Fonda Borislav Pekić Blic, 2010.
  57. ^ Srdiću nagrada Biljana Jovanović B92, 2012.
  58. ^ Srđanu Srdiću nagrada u Hrvatskoj B92, 2012.
  59. ^ „„АУТОСЕКЦИЈА“, НОВИ РОМАН СРЂАНА СРДИЋА: Забавна књига, мимо свих очекивања”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-01-11. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]