Nazivi | |
---|---|
Drugi nazivi
Telur(II) oksid
| |
Identifikacija | |
Svojstva | |
TeO | |
Molarna masa | 143,60 g/mol |
Srodna jedinjenja | |
Drugi katjoni
|
Sumpor monoksid Polonijum monoksid |
Telur dioksid Telur trioksid | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Reference infokutije | |
Diatomski molekul telur monoksid se javlja u vidu prelaznog molekula.[2] Raniji radovi u kojima se trvdilo da postoji TeO kao čvrst materijal nisu potvrđeni.[3] Pokrovni sloj DVD diskova koji se naziva telur suboksid može da bude smeša telur dioksida i metalnog telura.[4]
Pripremu telur monoksida su prvi put objavili E. Divers i M. Šimose 1883 godine.[5] To je urađeno toplotnom dekompozicijom telur sulfoksida u vakuumu,[6] i pokazano je da reaguje sa hlorovodonikom u izveštaju iz 1913. godine.[7] Kasnijim radom nije potvrđena tvrdnja da je to bila čista čvrsta materija.[2] Godine 1984. je kompanija Panasonic radila na izbrisivom optičkom disk drajvu koji je sadržao „telur monoksid“ (zapravo smešu Te i TeO2).[8]