Titanat

Titanati su neorganska jedinjenja koja se sastoje od titan oksida. U nekim slučajevima, termin se koristi u širem smislu za označavanje anjona titana, e.g. [TiCl6]2- i [Ti(CO)7]2-.

Znatan broj vrsta oksida titana je poznat. Neki od njih imaju komercijalni značaj. Ti materijali su tipično beli, dijamagnetični, teško-topljivi, i nerastvorni u vodi. Oni se pripremaju na visokim temperaturama iz titan dioksida. U skoro svim slučajevima, titan ima oktaedralnu koordinatnu geometriju.[1]

Ortotitanati

[уреди | уреди извор]

Ortotitanati imaju formule M2TiO4 gde je M divalentan. Primer takvog materijala je magnezijum titanat (Mg2TiO4), koji poprima spinelnu strukturu. Li2TiO3 se ne smatra titanatom pošto ima strukturu kamene soli, i nema jon titana. Ortotitanati skoro nikad nemaju TiO44- centre. Izuzetak je Ba2TiO4.

Titanska kiselina i estri

[уреди | уреди извор]

Titanska kiselina (ortotitanska kiselina ili titan hidroksid) je supstanca sa formulom H4TiO4 (CASNo 20338-08-3). Ovaj materijal, koji nije dobro definisan, se dobija hidrolizom TiCl4.[2] Titanska kiselina je nestabilna u čvrstom stanju. Dolazi do gubitka vode i formiranja titan dioksida. Estri ortotitanske kiseline su poznati, npr. titan izopropoksid. Estri izvedeni iz manjih alkohola imaju kompleksne strukture u kojima titan nema oktaedralnu koordinaciju, e.g. Ti4(OCH3)16.[3]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 1121—23. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510. .
  2. ^ Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed. Edited by G. Brauer, Academic Press, 1963, NY. Vol. 1. pp. 421.
  3. ^ Wright, D. A.; Williams, D. A. (1968). „The crystal and molecular structure of titanium tetramethoxide”. Acta Crystallographica Section B Structural Crystallography and Crystal Chemistry. 24 (8): 1107—1114. Bibcode:1968AcCrB..24.1107W. doi:10.1107/S0567740868003766. 

Literatura

[уреди | уреди извор]