Veštačka inteligencija: moderni pristup
| Veštačka inteligencija: moderni pristup | |
|---|---|
 Prvo izdanje (1995) | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Artificial Intelligence: A Modern Approach |
| Autor | Stjuart Dž. Rasel i Piter Norvig |
| Jezik | Engleski |
| Žanr / vrsta dela | Računarska nauka |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Prentis Hol |
| Datum | 2020 (4. izdanje) |
| Broj stranica | 1136 (4. izdanje) |
| Tip medija | knjiga |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 0-13-461099-7 |
| OCLC ? | 359890490 |
| DDC ? | 006.3 20 |
| LCC ? | Q335 .R86 1995 |
| Spoljašnje veze | |
| Veb-sajt | http://aima.cs.berkeley.edu |
Veštačka inteligencija: moderni pristup (Artificial Intelligence: A Modern Approach, AIMA) je univerzitetski udžbenik o veštačkoj inteligenciji, koji su napisali Stjuart Dž. Rasel i Piter Norvig. Prvi put je objavljen 1995. godine, a četvrto izdanje knjige objavljeno je 28. aprila 2020. godine.[1]
AIMA je nazvana „najpopularnijim udžbenikom veštačke inteligencije na svetu“,[2] i smatra se standardnim tekstom u oblasti veštačke inteligencije.[3][4] Prema podacima iz 2023. godine, ovaj udžbenik se koristio na preko 1500 univerziteta širom sveta,[5] i ima preko 59.000 citata na Gugl Skolaru.[6]
AIMA je namenjena studentima dodiplomskih studija, ali se može koristiti i za postdiplomske studije sa predlogom da se dodaju neki od primarnih izvora navedenih u obimnoj bibliografiji.
Sadržaj
[уреди | уреди извор]AIMA daje detaljne informacije o radu algoritama u veštačkoj inteligenciji. Poglavlja knjige se protežu od klasičnih VI tema kao što su algoritmi za pretragu i logika prvog reda, propozicionalna logika i probabilističko rezonovanje do naprednih tema kao što su sistemi sa više agenata, problemi sa zadovoljenjem ograničenja, problemi optimizacije, veštačke neuronske mreže, duboko učenje, podržano učenje i kompjuterski vid.[7]
Izvorni kod
[уреди | уреди извор]Autori obezbeđuju GitHub spremište sa implementacijama raznih vežbi i algoritama iz knjige na različitim programskim jezicima.[7][8] Programi u knjizi su predstavljeni u pseudo kodu sa implementacijama u Javi, Pajtonu, Lispu, JavaSkriptu i Skali dostupnim na mreži.[8]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Artificial Intelligence: A Modern Approach, 4th edition”. Приступљено 2020-05-11.
- ^ Gold, Kevin (2011-06-21). „Norvig vs. Chomsky and the Fight for the Future of AI”. www.tor.com. Tor Books Blog. Архивирано из оригинала 25. 06. 2011. г. Приступљено 2023-12-11.
- ^ „Nobel Week Dialogue 2019”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ John, Comex. „Artificial Intelligence”. Приступљено 7. 8. 2021.
- ^ „1549 Schools That Have Adopted AIMA”. Приступљено 2023-12-11.
- ^ „Artificial intelligence: a modern approach”. Приступљено 2023-12-11.
- ^ а б „Artificial Intelligence: A Modern Approach, 4th US ed.”. aima.cs.berkeley.edu. 2022-08-22. Приступљено 2023-12-26.
- ^ а б „aimacode”. GitHub (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-12.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- „AIMA” (1st изд.). S Russell.
- „AIMA”. Computer Science Division (4th изд.). Berkeley CoE.
- Pollack, Martha E. (1995-09-15). „Artificial Intelligence -- A Modern Approach -- A Review”. AI Magazine. 16 (3): 73—73. ISSN 2371-9621. doi:10.1609/aimag.v16i3.1153.
