White Pass and Yukon Route
„White Pass and Yukon Route“ или у слободном преводу „Пруга преко „Белог прелаза“ до Јукона“ је пруга која се пружала од Скагвеја у Аљасци до Вајтхорса у Канади . То је Пруга уског колосека која је почета да се гради у време „Златне грознице у Аљасци“ познате као „Клондајшка златна грозница“ 1896.-1899. године.
Пруга је грађена од 1898. до 1900. године за потребе превоза руде и рудара (копача) као и материјала потребних за рударе и насељена места уз пругу. Током градње радници су били изложени великим психофизичким напорима због великих висина и екстремне хладноће током зиме. Повремено је током изградње пруге било ангажовано и преко хиљаду радника дневно.
Пруга у првобитној верзији је била дужине 172 километра. У најактивнијем периоду пругу је опслуживало 11 локомотива, 15 путничких и 233 теретна вагона.
Како је касније било мање злата у коповима пруга је коришћена за превоз и других метала који су се налазили у другим оближњим рудницима. Пруга је престала да ради 1982. године због малог проценат руде у земљишту и због пада цене племенитих метала на светском тржишту.
Пруга је обновљена 2018. године као део туристичке понуде Аљаске и Канаде у скраженој дужини од Скагвеја (Аљаска) до Каркроса (Канада), дужине 108 километара. [1] [2]
У Скагвеју је очувана и реновирана железничка станица и музејска поставка старих локомотива . Туристички возови свакодневно превозе путнике на краћим или дужим линијама у периоду туристичке сезоне април-октобар.
Галерија 2023. године железничка станица "Скагвеј"
[уреди | уреди извор]-
Главна железничка станица у Скагвеју -
Део железничке станице -
Део железничке станице -
Унутрашњост железничке станице експонат пећи за грејање -
Унутрашњост станице -
Локомотива са раоником за чишћење снега -
Специјална локомотива за чишћење снега
Референце
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
