Zdravstvena pravednost

Zdravstvena pravednost proizilazi iz pristupa društvenim determinantama zdravlja, posebno iz bogatstva, moći i prestiža.[1] Pojedinci koji su stalno bili lišeni ove tri determinante nalaze se u značajno nepovoljnom položaju usled zdravstvenih nejednakosti i suočavaju se sa lošijim zdravstvenim ishodima od onih koji imaju pristup određenim resursima.[2][1] Nije pravičnost da se jednostavno svakom pojedincu obezbede isti resursi; to bi bila jednakost. Da bi se postigla zdravstvena jednakost, resursi moraju biti alocirani na osnovu individualnog principa zasnovanog na potrebama.[[1]

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, „Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti“.[3] Kvalitet zdravlja i način na koji je zdravlje raspoređeno po ekonomskom i socijalnom statusu u društvu može pružiti uvid u nivo razvoja tog društva.[4] Zdravlje je osnovno ljudsko pravo i ljudska potreba, a sva ljudska prava su međusobno povezana. Dakle, o zdravlju se mora razgovarati zajedno sa svim drugim osnovnim ljudskim pravima.[1]

Zdravstvenu pravednost CDC definiše kao „stanje u kome svako ima fer i pravednu priliku da postigne svoj najviši nivo zdravlja“.[5] Usko je povezana sa pokretom za socijalnu pravdu, sa dobrim zdravljem koje se smatra osnovnim ljudskim pravom. Ove nejednakosti mogu uključivati razlike u „prisustvu bolesti, zdravstvenim ishodima ili pristupu zdravstvenoj zaštiti“[6]‍:3 između populacija različite rase, etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije, invaliditeta ili socio-ekonomskog statusa.[7][8]

Zdravstvena nejednakost razlikuje se od zdravstvene nejednakosti po tome što se ovaj drugi termin koristi u velikom broju zemalja da se odnosi na one slučajeve u kojima se zdravlje dve demografske grupe (ne nužno etničke ili rasne grupe) razlikuje uprkos sličnom pristupu zdravstvenim uslugama. Dalje se može opisati kao razlike u zdravlju koje se mogu izbeći, nepravedne i koje se ne mogu objasniti prirodnim uzrocima, kao što je biologija, ili razlikama u izboru.[9] Dakle, ako jedna populacija umire mlađa od druge zbog genetskih razlika, što je faktor koji se ne može otkloniti/kontrolisati, situacija bi se klasifikovala kao zdravstvena nejednakost. Nasuprot tome, ako stanovništvo ima kraći životni vek zbog nedostatka pristupa lekovima, situacija bi se klasifikovala kao zdravstvena nepravednost.[10] Ove nepravednosti mogu uključivati razlike u „prisustvu bolesti, zdravstvenim ishodima ili pristupu zdravstvenoj zaštiti“. Iako je važno prepoznati razliku u zdravstvenoj jednakosti i pravednosti, jer je jednakost u zdravlju od suštinskog značaja za početak postizanja zdravstvene pravednosti.[1] Važnost pravednog pristupa zdravstvenoj zaštiti navodi se kao ključna za postizanje mnogih Milenijumskih razvojnih ciljeva.[11]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Braveman P, Gruskin S (април 2003). „Defining equity in health”. Journal of Epidemiology and Community Health. 57 (4): 254—8. PMC 1732430 Слободан приступ. PMID 12646539. doi:10.1136/jech.57.4.254. 
  2. ^ Goldberg DS (2017). „Justice, Compound Disadvantage, and Health Inequities”. Public Health Ethics and the Social Determinants of Health. SpringerBriefs in Public Health. стр. 17—32. ISBN 978-3-319-51345-4. doi:10.1007/978-3-319-51347-8_3. 
  3. ^ Preamble to the Constitution of WHO as adopted by the International Health Conference, New York, 19 June – 22 July 1946; signed on 22 July 1946 by the representatives of 61 States (Official Records of WHO, no. 2, p. 100) and entered into force on 7 April 1948. The definition has not been amended since 1948.
  4. ^ Marmot M (септембар 2007). „Achieving health equity: from root causes to fair outcomes”. Lancet. 370 (9593): 1153—63. PMID 17905168. S2CID 7136984. doi:10.1016/S0140-6736(07)61385-3. 
  5. ^ „What is Health Equity?”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 2023-01-09. Приступљено 2023-04-25. 
  6. ^ Goldberg J, Hayes W, Huntley J (новембар 2004). Understanding Health Disparities. Health Policy Institute of Ohio. 
  7. ^ U.S. Department of Health and Human Services (HHS), Healthy People 2010: National Health Promotion and Disease Prevention Objectives, conference ed. in two vols. (Washington, D.C., January 2000).
  8. ^ Fujishiro, Kaori; Ahonen, Emily Q.; Gimeno Ruiz de Porras, David; Chen, I.-Chen; Benavides, Fernando G. (2021). „Sociopolitical values and social institutions: Studying work and health equity through the lens of political economy”. SSM – Population Health. 14: 100787. ISSN 2352-8273. PMC 8056461 Слободан приступ. PMID 33898729. doi:10.1016/j.ssmph.2021.100787. 
  9. ^ Braveman P (јануар 2014). „What are health disparities and health equity? We need to be clear”. Public Health Reports. 129 (Suppl 2): 5—8. PMC 3863701 Слободан приступ. PMID 24385658. doi:10.1177/00333549141291S203. 
  10. ^ Kawachi I, Subramanian SV, Almeida-Filho N (септембар 2002). „A glossary for health inequalities”. Journal of Epidemiology and Community Health. 56 (9): 647—52. PMC 1732240 Слободан приступ. PMID 12177079. doi:10.1136/jech.56.9.647. 
  11. ^ Vandemoortele, Jan (2011). „The MDG Story: Intention Denied: The MDG Story: Intention Denied”. Development and Change (на језику: енглески). 42 (1): 1—21. doi:10.1111/j.1467-7660.2010.01678.x. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]