Čengju (uprošćeno kinesko pismo: 成语; tradicionalno kinesko pismo: 成語; pinjin: chéngyǔ ) je specifična jezička forma koji postoji u kineskom, japanskom, korejskom, vijetnamskom i drugim jezicima Azije. U pitanju je ustaljena fraza sa fiksnim značenjem koja se često zasniva na istorijskoj priči ili ima dublji filozofski smisao. Idiomi čengju se najčešće sastoje od četiri kineska karaktera, mada postoje i idiomi sa različitim brojem karaktera. Oni imaju široku primenu u klasičnom kineskom jeziku, ali se često pojavljuju u narodnom jeziku i u svakodnevnom govoru.
Glavna porekla idioma čengju su sledeća:
Gramatika idioma je složena i prema savremenoj kineskoj gramatici idiomi se dele na sledeće vrste:
Ovi čengju sadrže subjekat i predikat (glagol) koji spojeni formiraju odnos. Na primer: Čovek može da pobedi prirodu (人定胜天, rén ding sheng tiān), Biti racionalan (脚踏实地, jiǎo tà shí dì), Hvalisati se (天花乱坠, tiān huā luàn zhuì).
Dva dela unutar idioma su međusobno povezana ili imaju isto značenje. Na primer: Slagati se (情投意合, qíng tóu yì hé), Iznova i iznova (三番五次, sān fān wǔ cì), Mir i prosperitet (国泰民安, guó tài mín'ān), Slušanje tuđih mudrosti je od velike koristi (集思广益, jí sī guǎng yì).
Čengju sadrži glagol i objekat, a njihov odnos zasnovan je na logici. Na primer: Imati jednak udeo u nečemu (平分秋色, píng fēn qiū sè), Biti u najboljem izdanju (大显身手, dà xiǎn shēn shǒu), Razmotriti situaciju u celini (顾全大局, gù quán dà jú), Pokazati izuzetnu sposobnost (崭露头角, zhǎn lù tóu jiǎo).
Jedan deo idioma koristi se za definisanje ili modifikovanje drugog dela. Česta konstrukcija je atribut + centralna reč, priloški modifikator + centralna reč. Na primer: Izmišljena zemlja mira, utočište mira (世外桃源, shì wài táo yuán), Stanje nejedinstva (一盘散沙, yī pán sǎn shā), Tiho (默默不语, mòmò bù yǔ), Kratak susret (擦肩而过, cā jiān érguò).
Jedan deo idioma služi da dodatno objasni drugi deo idioma. Na primer: Lak kao guščije pero (轻于鸿毛, qīng yú hóng máo), Ostaviti ukaljano ime dugo vremena iza sebe (遗臭万年, yí chòu wàn nián).
Svi delovi su povezani, veza je logička. Najčešće i prednji i zadnji deo idioma sadrže glagol. Redosled parova karaktera se ne može izmeniti, kao što je slučaj u nekim od drugih vrsta idioma. Na primer: Brzo i uspešno izvršiti zadatak (马到功成, mǎ dào gōng chéng).
Promena značenja u drugom delu idioma. Na primer: Biti u saglasnosti bez prethodnog dogovora (不约而同, bù yuē ér tóng).
Stepen je sve viši, značenje i ton drugog dela idioma idu jedan korak dalje od prvog dela. Na primer: Žudeti za Šu-om nakon osvajanja Long-a (得陇望蜀, dé long wàng shǔ; imati nezasitu želju).
Ova vrsta idioma čengju nosi značenje „radije... nego...“, „ili...ili...“. Na primer: Radije umreti nego se predati (宁死不屈, nìng sǐ bù qū).
Prvi i drugi deo idioma čengju se nalaze u logički zasnovanom uzročno-posledičnom odnosu u kom je redosled jasno određen. Na primer: Osvrnuti se na prošlost da bi bolje razumeli budućnost (温故知新, wēn gù zhī xīn).
Razlika između prvog i drugog dela idioma je u tome što jedan ima aktivnu a drugi pasivnu ulogu. Na primer: Bez muke nema nauke (不入虎穴焉得虎子, bù rù hǔ xué yān dé hǔ zi).
Ova vrsta idioma označava da neko nešto radi sa nekom određenom namerom. Na primer: Čekati da nešto padne sa neba (守株待兔, shǒu zhū dài tù).
Ova vrsta idioma prikazuje hipotetičke situacije. Na primer: Zabeležiti sve što se čuje (有闻必录, yǒu wén bì lù).
Ova vrsta idioma ima značenje „iako/čak..., ipak (ne)...". Na primer: Čak i sa krilima teško je leteti (插翅难逃, chā chì nán táo).
Struktura i gramatika unutar ovih idioma je nejasna i podložna višestrukim tumačenjima. Na primer: Besmislica (胡说八道, hú shuō bā dào), Bezbrižno (大大咧咧, dà da liē liě).
Ovi idiomi mogu stajati u parovima unutar rečenice kreirajući retoričku rečenicu. Na primer: Dugačko i naporno putovanje (千山万水, qiān shān wàn shuǐ), Prepuštati se veselju i bludničkom načinu života (灯红酒绿, dēng hóng jiǔ lǜ).
Osnovna razlika između čengju i ustaljenih četvorokarakternih fraza je u tome što čengju imaju istorijsku priču kao svoju podlogu, kao i dublje filozofsko značenje, tj. moraju imati duplo značenje. Kod običnih četvorokarakternih reči ili četvorokarakternih fraza to nije slučaj, na primer Severnoistočni monsun (东北季风, dōng běi jì fēng), Malezija (马来西亚, mǎ lái xī yà) itd, kao i Ceo prihod (全面来袭, quán miàn lái xí), Presrećan (欢天喜地, huān tiān xǐ dì) i ostale slične četvorokarakterne fraze koje nisu čengju. S druge strane, Ostati pribran u neočekivanim situacijama (见怪不怪, jiàn guài bù guài) je čengju, dok je 见惯不怪 samo četvorokarakterni jezički izraz ili pogrešno napisana varijanta pomenutog idioma. Ako se čengju razdvoji na delove on gubi svoje prvobitno značenje, dok ostali jezički izrazi zadržavaju isti smisao čak i ako se raščlane ili drugačije iskombinuju. Gramatika idioma čengju kao i struktura jezičkih izraza često imaju određenih razlika sa današnjim standardnim pisanim kineskim jezikom, jer je upotreba karaktera relativno kompaktna. Osim toga, čengju su fiksirana grupa reči, tako da, ako se jedan njegov karakter nenamerno zameni drugim naizgled prikladnim karakterom to se smatra ili derivacijom ili pogrešnom upotrebom. Sa druge strane, namerno zamenjeni karakteri u idiomu čengju imaju drugačije značenje i oni se posmatraju kao posebne stilske figure. Sa postepenim prihvatanjem diversifikacije načina izražavanja u savremenom kineskom jeziku kao i činjenicom da nivo obrazovanja koje narod dobija o tradicionalnoj kulturi varira, granica između pogrešne upotrebe idioma čengju i ironičnog menjanja idioma nije uvek u potpunosti jasna.