Ђорђе Беровић
| Паша Ђорђе Беровић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Датум рођења | 1845 | ||||||||||||||
| Место рођења | Скадар, Скадарски санџак, Османско царство; данашња Албанија, | ||||||||||||||
| Датум смрти | октобар 1925[1] | ||||||||||||||
| Место смрти | Дубровник, Краљевина СХС, | ||||||||||||||
| Религија | Православље | ||||||||||||||
| Професија | Државник, генерал-гувернер | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Ђорђе Беровић (грч. Γεώργιος Βέροβιτς Γεώργιος Βέροβιτς; 1845 — 1897), познат као Беровић-паша (тур. Beroviç Paşa) био је османски државник. Он је био на функцији генерал-гувернера (валија) на Криту и био је кнез полу-аутономне Кнежевине Самос.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Скадру, у српској породици.[2].[3] Био је последњи у линији паша из породице Беровић. У 19. веку влада Османског царства тражи да хришћанске породице пошаљу синове на образовање у Истанбул како би имала школоване хришћане за управнике хришћанских провинција.
Познат је по томе што је помирио грчке побуњенике и Порту. Грци су га сматрали својим кнезом, а турци њиховим пашом.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", 23. окт. 1925, стр. 6
- ^ javnosti, Glas (2024), ZNAMENITI SRBI U ALBANIJI: Grof hadži Đorđe Berović (на језику: српски), Приступљено 2024-11-11
- ^ Гавро Вуковић; Slobodan Tomović (1985). Мемоари. Обод. стр. 84. „Енглеска изаслала је једног вицекон- сула, тек за ову прилику, а стално је држала скадарског угледног Србина Беровића у својству вицеконсула. Ру- ски консул бијаше познати србијанофил Јастребов, пи- сац више историјских ...”
