Ђорђе Лаврнић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Надимак | Ђоко | ||
Датум рођења | 6. јун 1946. | ||
Место рођења | Комић, ФНР Југославија | ||
Датум смрти | 27. новембар 2010.64 год.) ( | ||
Место смрти | Добој, Република Српска, БиХ | ||
Држављанство | СФРЈ | ||
Информације о каријери | |||
Позиција | десни бек | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1967—1973 1981—1985 |
Слатина Криваја Завидовићи Слога Добој | ||
Репрезентативна каријера | |||
Југославија | 137 (468) | ||
Ђорђе Лаврнић (Комић, 6. јун 1946 — Добој, 27. новембар 2010) био је српски и југословенски рукометаш.
Рођен је 6. јуна 1946. године у Комићу код Удбине, већ као дете с родитељима одлази у Славонију. Рукометну каријеру започео је у Рукометном клубу Слатина из Подравске Слатине. Играо је на позицији бека. Од 1967. године мења рукометну средину и прелази у екипу Криваје из Завидовића. Исте године по доласку Лаврнића у Завидовиће, Криваја је играла разигравање за првака СР Босне и Херцеговине те у две утакмице победила Раднички из Горажда и потом наставља квалификације кроз које улази у Прву савезну рукометну лигу Југославије. У Криваји је играо пуних шест година и био један од најбољих рукометаша у историји клуба.[1]
Године 1973. Лаврнић као засигурно један од тада најбољих леворуких играча на свету, одлази у Западну Немачку, где игра све до 1981. године. И у Немачкој је пружао веома добре партије и био готово непогрешив у извођењу седмераца. Једно време седамдесетих година је по просеку постигнутих погодака из седмераца био међу најуспешнијим рукометашима света. Био је најбољи стрелац немачке Бундеслиге у сезони 1977/78, када је постигао 173 погодка.[2]
Године 1981. враћа се у Југославију и игра за екипу Слоге из Добоја, где је играо све до 1985. године када је завршио играчку каријеру, да би одмах потом у истом клубу наставио као тренер.[3]
За репрезентацију Југославије је одиграо 137 утакмица и постигао 468 погодака.[4] Круну играчке каријере доживео је на Олимпијским играма 1972. године у Минхену, где је освојио златну медаљу.[5] Био је један од најбољих играча те славне генерације и најбољи стрелац Југославије са 28 постигнутих погодака.[6] Са репрезентацијом је још освојио две бронзане медаље на Светским првенствима и то 1970. у Француској и 1974. у Источној Немачкој.
Преминуо је 27. новембра 2010. године у добојској Општој болници „Свети апостол Лука” од последица можданог удара.[7] Сахрањен је два дана касније на гробљу Шушњари у Добоју.[8]
Током 2018. године у част Лаврнића осликан је мурал са његовим ликом на једној стамбеној згради у центру Добоја.[9][10][11]