Јакоб Негруци

Јакоб Негруци
Јакоб Негруци
Лични подаци
Пуно имеЈакоб Негруци
Датум рођења(1842-12-31)31. децембар 1842.
Место рођењаЈаши, Кнежевина Молдавија
Датум смрти6. јануар 1932.(1932-01-06) (89 год.)
Место смртиБукурешт, Краљевина Румунија
НационалностРумун
ОбразовањеХумболтов универзитет у Берлину
Занимањепесник, писац, новинар, универзитетски професор, књижевни критичар, политички преводилац
Породица
РодитељиКонстантин Негруци
Марија Негруци (рођена Гане)
Књижевни рад
Периодромантизам
Језик стварањарумунски[1]
Жанрепика

Јакоб Негруци (Јаши, Кнежевина Молдавија, 31. децембар 1842[1][2][3] — Букурешт, Румунија, 6. јануар 1932)[4] био је молдавски, касније румунски песник, прозни писац, новинар, универзитетски професор, књижевни критичар и политички преводилац. Био је један од оснивача друштва Јунимеа, чији је секретар постао 1868. године; члан, генерални секретар, а потом и председник Румунске академије (1893—1894, 1910—1913. и у периоду 1923—1926. године); као и професор на Универзитету у Јашију од 1864. до 1884. године и на Универзитету у Букурешту од 1885. године па до пензионисања 1897. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јакоб Негруци је рођен 31. децембра 1842. године у Јашију, као син Константина Негруција и његове супруге Марија (рођене Гане). Јакоб је у периоду 1853—1863. године живео у Берлину, тако да је тада похађао средњу школу, а потом и Универзитет у Берлину, на ком је докторирао 1863. године. Био је професор на Универзитету у Јашију од 1864. до 1884. године, као и на Универзитету у Букурешту од 1885. године па до пензионисања 1897. године. Био је изабран за посланика у скупштини 1870. године, а касније се придружио Румунском сенату.[5] Био је изабран и за титуларног члана Румунске академије 1881. године,[6] касније је био њен генерални секретар,[5] а у три мандата је био и председник Академије: 1893—1894, 1910—1913. и у периоду 1923—1926. године.[7][8] Негруци је био један од оснивача друштва Јунимеа, а секретар истог постао је 1868. године. Имао је веома значајну улогу уредника јунимистичког часописа Convorbiri Literare, осигуравајући редовно излажење магазина и улажући значајне жртве, укључујући и материјалне. Негруци се преселио у Букурешт 1885. године, али је још десет година наставио да обавља посао уредника. Писао је рецензије и дописе за магазин Convorbiri Literare; објавио избор из Сећања из детињства (који су се појавили у форми књиге 1874. године), као и роман Михај Вереану (који је изашао у целости 1873. године); а започео је и колумну звану Коресподенција (Corespondență), вероватно прву секцију писмо уреднику у целој земљи.[5]

Негруци је дебитовао 1866. године, са драмом у једном чину која се појавила у Foaia Soțietății pentru Literatura și Cultura Română în Bucovina ', док је прву књигу, под називом Поезија (Poezii), објавио 1872. године. Иако је на њеном писању започео још 1889. године, књигу Amintirile din "Junimea" је објавио тек 1921. године. Негруци је превео неколико дела Фридриха Шилера (Разбојници, Фјеско и Сплетка и љубав појавили су се у облику књиге 1871. године; Орлеанска дева је изашла у магазину Convorbiri Literare 1883. године; Дон Карлос и Мери Стјуарт у последњем од његових шестотомних сабраних дела која су излазила између 1893. и 1897. године). Други преводи укључују романтичарску поезију, како француску (Виктор Иго), тако и немачку (Шилер и Хајнрих Хајне), који су објављени у делу Поезија (Poezii).[5] Његова жена била је Марија Розети.[9]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Позоришна дела

[уреди | уреди извор]

Романи

Књижевност за децу

Епови

Писма

Сатире

Мемоари

  • Din copilărie. Aduceri aminte și impresiuni
  • Amintiri din "Junimea"
    • Înființarea Societății literare
    • Procesul lui Maiorescu
    • Ortografia
    • Puțină politică
    • Tipografia societății "Junimea"
    • Convorbiri literare
    • Vasile Alecsandri
    • Dosarul "Junimii" — Poșta redacțiunii
    • Din dosar... Excerpta
    • Sîmbăta seara
    • Cîteva portrete
    • Banchetul
    • Prieteni și dușmani
    • Eminescu
    • Încheiere

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б [data.bnf.fr/ark:/12148/cb126785932 Autoritatea BnF], accesat în 10 octombrie 2015
  2. ^ „Iacob Negruzzi”, Gemeinsame Normdatei, accesat în 27 aprilie 2014
  3. ^ „Iacob Negruzzi”, Gemeinsame Normdatei, accesat în 14 decembrie 2014
  4. ^ „Iacob Negruzzi”, Gemeinsame Normdatei, accesat în 31 decembrie 2014
  5. ^ а б в г Aurel Sasu (ed.), Dicționarul biografic al literaturii române, vol. II, p. 208. Pitești: Editura Paralela 45. 2004. ISBN 978-973-697-758-9.
  6. ^ (језик: румунски) Membrii Academiei Române din 1866 până în prezent at the Romanian Academy site
  7. ^ (језик: румунски) Președinți ai Academiei Române (1867—1901) at the Romanian Academy site
  8. ^ (језик: румунски) Președinți ai Academiei Române (1901—1959) at the Romanian Academy site
  9. ^ Octav George Lecca. Familiile boerești române: istoric și genealogie dupe isvoare autentice. стр. 363. ,. Bucharest: Editura Minerva, 1899.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Săndulescu, Al. (2008), Întoarcere în timp: memorialiști români, Ediția a II-a, revăzută și adăugită, București: Editura Muzeul Național al Literaturii Române, стр. 73—82 
  • Wilhelm Rudow. Geschichte des rumänischen Schrifttums bis zur Gegenwart. Ausgearbeitet mit Unterstützung der angesehensten Schriftsteller und ergänzt im Auftrage des Bucarester Kultusministeriums von Prof. J. Negruzzi und G. Bogdan. . Wernigerode 1892
  • Hermann Kienzl (Hrsg.): Die Fäulnis Rumäniens im Lichte rumänischer Dichter und Schriftsteller. Dichtungen und Aufsätze. München 1917
  • Negruzzi, Konstantin. In: Brockhaus Konversations-Lexikon 1894–1896, 12. Band, S. 229 (Nebeneintrag beim Vater; Geburtszeitpunkt mit Januar 1843 angegeben).
  • Negruzzi, 2. Jakob i Nordisk familjebok (andra upplagan, 1913)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Јакоб Негруци на Викимедијиној остави.
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Iacob Negruzzi.