Јамада Бимјо | |
---|---|
![]() Јамада Бимјо | |
Лични подаци | |
Пуно име | 山田 美妙 |
Датум рођења | 8. јул 1868. године |
Место рођења | Едо, Јапан |
Датум смрти | 24. октобар 1910. године |
Место смрти | Токио, Јапан |
Занимање | Филолог |
Породица | |
Супружник | Тазава Инабуне |
Јамада Бимјо (јап. 山田 美妙; Едо, 8. јул 1868 — Токио, 24. октобар 1910), рођен као Јамада Такетаро (јап. 山田 武太郎), био је јапански писац, филолог и критичар. Јамада је студирао западноевропску и класичну јапанску књижевност. Оснивач је јапанске романтичарске школе.[1]
Бимјо је био део Меиђи књижевног националистичког покрета у оквиру књижевне групе Друштво Кенјуша (јап. 硯友社), настале 1885. године, заједно са Озаки Којом, Ишибаши Шианом и Маруока Кјуком.[2] Бимјо је оженио списатељицу Тазава Инабуне (јап. 田澤 稲舟) због своје лоше финансијске ситуације. Током брака, Бимјо је имао много афера са другим женама, што је изазвало бурне реакције новинара, након чега су се развели. Када је Јамадина бивша жена умрла 1896. године, многе новине су писале да је извршила самоубиство. Бимјо је умро у 42. години живота.[3]
Под утицајем Цубоући Шојовог есеја Суштина романа (јап. [小說神髓, Шосецу шинзуи] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)), Бимјо је покушао да исправи свој стил писања и залагао се за коришћење говорног језика (јап. [言文一致, генгбун ићи] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)) и колоквијалних израза. У свом делу Равница Мусаши(јап. [(武蔵野, Мусашино] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)) је први пут писао говорним језиком, и јако добро је било прихваћено. Такође је уређивао часописе као што су Ирацуме (јап. 以良都女) и Мијако но хана (јап. みやこのはな). У каснијим годинама је бирао теме из феудалне прошлости.[4]
Нека познатија дела Јамада Бимјоа[3]