Јелена Анђелина Комнина

Јелена Анђелина Комнина
СупружникХуго од Бријена, Вилијам де ла Рош
ДецаГај II де ла Рош, Жанет од Бријена
РодитељиЈован I Дука од Тесалије

Хелена Анђел Комнин (грч. Ελενη Αγγελινα Κομνηνη) је била ћерка грчког севастократора Јована I Дуке, владара Тесалије око 100. године. 1268–1289, и грчке принцезе аруменског порекла, позната само по свом монашком имену Хипомона.[1][2]

Византијски цар Михаило VIII Палеолог је 1275. године, послао велику војску да покори њеног непослушног оца. Византијска војска је опседала Јованову престоницу Неопатру, али је он успео да побегне и затражи помоћ од атинског војводе Јована I де ла Роша (1263–1280). Војвода Јован I је пружио неопходну помоћ севастократору, у замену за удају Хелене за његовог брата Вилијама I де ла Роша, будућег атинског војводу (1280–1287). Војводство је такође добило градове Сидерокастрон, Зеитунион, Гравију и Гардики као мираз.[3]

Пар је имао сина, Гија II де ла Роша (1287–1308).[4] Након Вилијамове смрти, Хелена је служила као намесница свог малолетног сина до његовог пунолетства.[5] Године 1289. одбила је да призна власт новог кнеза Ахаје, Флорента од Еноа, а анжујски краљ Напуља, Карло II, као заједнички господар свих франачких држава у Грчкој, морао је да је присили да се покори.[6] Године 1291. удала се за Хуга од Бријена, грофа од Лечеа,[7] који је постао баили атинског војводства. Ово је омогућило грофици Хелени још једном да оспори врховну власт Ахаје и инсистира на свом праву да ода почаст директно краљу Напуља. Краљ Карло II је колебао, али је на крају кнез Флорент од Еноа победио, а када је војвода Гај II Атински постао пунолетан 1296. године, признао је кнеза Флорана и његову жену, кнегињу Изабелу Вилардуен, као своје господаре.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ PLP, 208. ῎Αγγελος, Ἱωάννης Ι. Δούκας Κομνηνός.
  2. ^ Polemis 1968, p. 97 (note 8).
  3. ^ Fine 1994, стр. 188
  4. ^ PLP, 24398. Ῥότζε, Γγὶ ΙΙ. ντὲ λα.
  5. ^ Fine 1994, стр. 238
  6. ^ Longnon 1969, стр. 263
  7. ^ PLP, 208. ῎Αγγελος, Ἱωάννης Ι. Δούκας Κομνηνός.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Fine, John V. A. Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0-472-08260-4.
  • Longnon, Jean (1969) [1962]. "The Frankish States in Greece, 1204–1311". In Setton, Kenneth M.; Wolff, Robert Lee; Hazard, Harry W. (eds.). A History of the Crusades, Volume II: The Later Crusades, 1189–1311 (Second ed.). Madison, Milwaukee, and London: University of Wisconsin Press. pp. 234–275. ISBN 0-299-04844-6.
  • Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
  • Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1.