Јелена Тинска

Јелена Тинска
Јелена Тинска
Лични подаци
Пуно имеЈелена Петровић
Датум рођења(1953-04-25)25. април 1953. (71 год.)
Место рођењаЗемун, ФНРЈ
Породица
СупружникДрагослав Лутовац
Горан Милошевић
Мића Узелац
Игор Первић
ДецаЗелда Тинска
Љубица Тинска
РодитељиАлександар Петровић
Веза до IMDb-а

Јелена Тинска (Земун, 25. април 1953) српска је глумица, балерина, плесачица, списатељица, колумниста и водитељка.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Мало позориште "Душко Радовић", представа: Аска и вук, Зоран Миљковић, Јелена Петровић Тинска, Богољуб Петровић, 1979.

Рођена као Јелена Петровић од оца Александра Петровића књижевника и преводиоца. Завршила је Пету београдску гимназију и Средњу балетску Лујо Давичо. Студирала је историју уметности на Филозофском факултету[1] и Апсолвирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду и историју уметности на Филозофском факултету у Београду.[2]

Мало позориште "Душко Радовић", представа: "Лек против старења", 1979.

Две деценије је била члан Малог позоришта "Душко Радовић". Одиграла 23 главне улоге у представама за децу.[3] Неке од њих су:

Била је чланица плесне групе "Локице".[3]

Њена ћерка Милица Зелда Тинска је глумица, а ћерка Љубица Јентл Тинска балерина.

Мало позориште "Душко Радовић", представа: "Лажи кажи кабаре", 1988.
Мало позориште "Душко Радовић", представа: "Тигар са супер поврћем" (Мјуреј Шизгал), 1989, Бранко Видаковић, Јелена Тинска

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1950.-те
1956. Ципелице на асфалту
1958. Има љубави, нема љубави Љиљана
1970.-те
1970. Максиметар студенткиња
1970. Седморица младих
1976. Два другара
1977. Професионалци
1978. Недељом по подне
1978. Седам плус седам (ТВ серија)
1979. Пјевам дању, пјевам ноћу
1980.-те
1980. Снови, живот, смрт Филипа Филиповића
1980. Било, па прошло девојка
1980. Подијум Милица, Аска, Јелена
1981. Сок од шљива Милена
1982. Смрт господина Голуже
1983. Нешто између
1984. Не тако давно
1984. Формула 1 (ТВ серија)
1986. Смешне и друге приче секретарица
1986. Фрка (ТВ серија) Јелена
1987. Бригада неприлагођених пријатељица ноћи
1987. И то се зове срећа
1989. Шведски аранжман
1990.-те
1987—1990. Бољи живот Љубица/Мила
1994. 7+7
2010.-те
2010. Шесто чуло (ТВ серија) Лела

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Jovanović, Raško V.; Jaćimović, Dejan (2013). Leksikon drame i pozorišta. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01999-1. 
  2. ^ „Jelena Tinska”. glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 07. 10. 2017. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  3. ^ а б „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-07-14. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]